Američki predsednik Donald Tramp u petak je obećao da će snažno ekonomski udariti Iran, dan nakon što je ministar finansija Skot Besent rekao da će Vašington uvesti mere Teheranu kakve „nikada nisu viđene“ već sledeće nedelje.
Sjedinjene Države, Ujedinjene nacije i Evropska unija su primenile sankcije, sprovele trgovinske embargoe i zamrznule imovinu od kraja 1970-ih zbog iranskog nuklearnog programa, kršenja ljudskih prava i podrške militantnim grupama.
Od početka rata u Iranu u februaru, Vašington je uveo dodatne pomorske, energetske i finansijske sankcije i započeo pomorsku blokadu.
Podaci Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD pokazuju da je agencija uvela sankcije na više od 1.000 ljudi, plovila i aviona otkako je Tramp započeo svoj drugi mandat.
Nedavne mere su usmerene na iransku „skrivenu“ naftnu flotu; osiguravajuće kompanije za brodove; entitete i ljude koji omogućavaju Iranu nabavku oružja; i digitalne berze, zamrzavajući procenjenih 500 milijardi dolara kriptovaluta povezanih sa Iranom.
Stručnjaci kažu da Trampova administracija može da isproba i ove opcije:
SANKCIJE KINESKIM RAFINIJAMA „ČAJNIKA“
Kineske nezavisne rafinerije poznate kao „čajnici“ čine četvrtinu kapaciteta kineskih rafinerija. One posluju sa uskim, a ponekad i negativnim maržama profita.
Kina kupuje više od 80% iranske nafte koju isporučuje, prema podacima analitičke firme Kpler iz 2025. godine. Nezavisne rafinerije apsorbuju veliki deo ove trgovine, izlažući ih takozvanim sekundarnim merama koje kažnjavaju subjekte koji pomažu primarnoj meti sankcija.
Prethodne američke sankcije odvratile su veće nezavisne rafinerije od kupovine iranske nafte. Ali nezavisne rafinerije su donekle imune jer imaju malu izloženost američkom finansijskom sistemu, kažu stručnjaci za sankcije.
SANKCIJE KINESKIM BANKAMA
OFAC je uveo sekundarne sankcije manjim subjektima sa sedištem u Kini i Hong Kongu, optuženim za preradu milijardi dolara iranske nafte i pomoć u finansiranju nabavke oružja.
Ministarstvo finansija upozorilo je dve veće kineske banke da bi mogle da se suoče sa sekundarnim sankcijama ako se otkrije da iranska sredstva prolaze kroz njihove sisteme, ali ih nije označilo.
Udaranje po te dve banke, koje američki zvaničnici nisu javno identifikovali, ili uvođenje drugih sankcija moglo bi imati zastrašujući efekat na veće finansijske institucije, rekli su stručnjaci za sankcije, iako su upozorili da bi to takođe moglo da pokrene odmazdne mere Pekinga.
Zvaničnici Trampove administracije pokušali su da umanje tenzije između Vašingtona i Pekinga uoči očekivanog sastanka između Trampa i predsednika Si Đinpinga kasnije ove godine. Oni se brinu da bi Kina mogla da ograniči izvoz kritičnih minerala koji su neophodni za proizvodnju napredne tehnologije u vreme kada SAD i zapadni saveznici još uvek pokušavaju da razviju sopstvene zalihe.
„UDARI KRTICU“
Sjedinjene Države bi mogle da nastave da ciljaju iranske pojedince i entitete, kao i druge u Kini i Zalivu, koji pomažu Teheranu da izbegne sankcije kako bi prikupio prihode za svoje ratne napore.
Ministarstvo finansija je nedavno uvelo sankcije protiv firmi koje se pojavljuju kako bi olakšale iransku trgovinu prihodima od nafte za uvoz. Ali takve mere predstavljaju pristup „udaranje krtice“ koji nije promenio ponašanje Irana, rekao je Bret Erikson, generalni direktor kompanije Obsidian Risk Advisors, napominjući da Teheran jednostavno stvara nove entitete da ih zamene.
Miad Maleki, stručnjak za sankcije iz Fondacije za odbranu demokratija, rekao je da Besent verovatno signalizira pooštrene mere sprovođenja zakona protiv prevoznika nafte, kupaca i menjača valuta koji pomažu Iranu da plati svoj uvoz.
Moguće su i dalje sankcije u vezi sa vazduhoplovstvom, usmerene na smanjenje sposobnosti Irana da pokreće trgovinu sada kada su SAD blokirale brodarstvo preko Ormuskog moreuza, dodao je.
KOPNENA BLOKADA
Neki američki i izraelski zvaničnici pomenuli su mogućnost kopnene blokade, koja bi zahtevala pomoć iranskih suseda: Iraka, Turske, Pakistana, Avganistana, Turkmenistana, Azerbejdžana i Jermenije.
Trampova administracija ima različite stepene bliskosti sa svim tim zemljama osim Avganistana, ali ta granica je planinska i izuzetno teška za patroliranje.
Tramp možda ima uticaj na Pakistan, koji je nedavno tražio liniju za razmenu valuta od 10 milijardi dolara od Ministarstva finansija, i Tursku, koja želi da se ponovo pridruži američkom programu ratnih aviona F-35.
Kopnena blokada bi mogla povećati pritisak na iranski narod obustavljanjem njihovog uvoza hrane, energije i tekstila, ali stručnjaci kažu da bi takav potez bio teško sprovesti i da možda neće rezultirati protestima ili unutrašnjim pritiskom.
SEKUNDARNE TARIFE
Tramp je više puta pretio tarifama na robu iz zemalja koje posluju sa Iranom, iako je Vrhovni sud poništio pravni osnov za takve poreze.
Senat je prošle nedelje usvojio sveobuhvatni zakon o sankcijama Rusiji koji je uključivao nove sankcije Iranu i dao bi Trampu nova carinska ovlašćenja koja bi potencijalno mogao da koristi protiv zemalja koje pomažu iransku trgovinu i nabavku oružja.
Taj zakon još uvek mora da usvoji Predstavnički dom SAD, što bi moglo biti izazovno s obzirom na široko rasprostranjenu zabrinutost među demokratama i nekim republikancima zbog carinskih mera.
