Američki predsednik Donald Tramp ponovo je zapretio Omanu vojnom akcijom ukoliko ta zalivska država, koja nije direktno uključena u rat između SAD, Izraela i Irana, bude ometala njegove napore da se sukob okonča.
„Ako nam Oman stane na put, bombardovaćemo ih“, rekao je Tramp u intervjuu za Fox News, dodatno podižući tenzije sa dugogodišnjim američkim partnerom na Bliskom istoku.
Pretnja je usledila istog dana kada je istekao dvomesečni rok predviđen za postizanje sveobuhvatnog sporazuma između Vašingtona i Teherana. Uprkos Trampovim ranijim najavama da bi rat mogao uskoro biti završen, pregovori do sada nisu doveli do konačnog dogovora.
Tramp je, međutim, poručio da ne planira da postavlja novi rok Iranu.
„Nisam u žurbi. Nemam vremenski raspored“, rekao je američki predsednik, istovremeno pozivajući Iran da „podigne belu zastavu predaje“.
Oman ponovo na meti Trampovih pretnji
Ovo nije prvi put da Tramp preti Omanu. Još u maju izjavio je da bi mogao da „raznese“ tu zemlju ukoliko, kako je tada rekao, ne bude „dobro ponašanje“ u vezi sa situacijom oko Ormuskog moreuza.
Oman je posebno važan u aktuelnoj krizi jer godinama održava kontakte i sa Vašingtonom i sa Teheranom i često ima ulogu posrednika između dve strane. Zemlja se nalazi južno od Ormuskog moreuza, dok se Iran nalazi na njegovoj severnoj strani.
Moreuz predstavlja jednu od najvažnijih svetskih energetskih tačaka. Kroz njega uobičajeno prolazi približno petina svetske pomorske trgovine naftom, zbog čega njegovo zatvaranje ima posledice daleko izvan regiona.
Oman je, uprkos svojoj neutralnoj poziciji, tokom sukoba takođe bio izložen napadima iz Irana. Ministarstvo spoljnih poslova Omana saopštilo je u ponedeljak da se razgovori nastavljaju „ozbiljno i intenzivno“, uprkos novim Trampovim izjavama.
Tramp tvrdi da američke zalihe nisu ugrožene
Američki predsednik odbacio je i zabrinutost zbog potrošnje američkog naoružanja tokom gotovo šest meseci rata. Prema njegovim rečima, količina municije i druge vojne opreme koju su SAD do sada upotrebile protiv Irana predstavlja tek „sitnicu“.
Tramp je deo odgovornosti za stanje američkih zaliha ponovo prebacio na administraciju svog prethodnika Džoa Bajdena, tvrdeći da su napredni sistemi naoružanja prethodno u velikoj meri poslati Ukrajini.
Istovremeno je ponovio da ostaje pri glavnom cilju američke politike prema Iranu — sprečavanju Teherana da dođe do nuklearnog oružja.
„Najvažniji cilj jeste i uvek će biti da Iran ni na koji način ne može da poseduje nuklearno oružje“, napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth Social.
Otvoren kanal sa iranskom Revolucionarnom gardom
Tramp je u istom intervjuu prvi put javno potvrdio da je Vašington uspostavio direktan kanal komunikacije sa Islamskom revolucionarnom gardom Irana (IRGC), formacijom koja je tokom rata bila jedna od glavnih meta američkih i izraelskih udara.
Govoreći o rukovodstvu IRGC-a, Tramp je rekao da su njegovi predstavnici „dobri igrači pokera, ali da umiru“.
Njegove izjave dolaze u trenutku kada se diplomatski napori za okončanje rata suočavaju sa ozbiljnim preprekama.
Novi pritisci širom Bliskog istoka
Dok se pregovori o Iranu nalaze u zastoju, tenzije se nastavljaju i na drugim frontovima.
Jemenska grupa Huti saopštila je da je izvela napad na vojne brodove Saudijske Arabije u Crvenom moru. Prema njihovim tvrdnjama, meta je bio jedan saudijski vojni brod i četiri plovila koja su ga pratila. Saudijske vlasti nisu potvrdile te navode.
U međuvremenu, u Izraelu je Trampov zet Džared Kušner održao višesatni sastanak sa premijerom Benjaminom Netanjahuom o situaciji u Gazi. Netanjahu je prethodno odbio američki predlog koji je uključivao povlačenje izraelskih snaga iz Pojasa Gaze, insistirajući da Hamas najpre mora u potpunosti da se razoruža.
Tramp je svoj drugi mandat u velikoj meri gradio na obećanju da će se predstaviti kao predsednik koji okončava ratove. Međutim, gotovo šest meseci nakon početka sukoba sa Iranom, njegovi pokušaji da postigne trajni sporazum i smanji američko vojno angažovanje na Bliskom istoku i dalje su bez konačnog rezultata.
Nove pretnje upućene Omanu dodatno komplikuju situaciju, posebno imajući u vidu da je upravo ta država godinama predstavljala jedan od retkih kanala komunikacije između SAD i Irana.
