Hrvatska se suočava sa ozbiljnim energetskim problemima tokom letnjih meseci, kada zbog velike potrošnje električne energije mora da uvozi i do 40 odsto potrebne struje. Iako je u pojedinim periodima godine neto izvoznik zahvaljujući hidroelektranama, vetru i solarnoj energiji, tokom velikih vrućina domaća proizvodnja nije dovoljna da pokrije potrošnju.
Poseban problem predstavlja rad klima-uređaja, čija potrošnja tokom toplotnih talasa dostiže između 500 i 1.000 megavata. Kada uveče prestane proizvodnja solarnih elektrana, a nema dovoljno vetra, Hrvatska postaje izrazito zavisna od uvoza električne energije.
Dodatni pritisak predstavljaju visoke tržišne cene. Električnom energijom za četvrti kvartal u Hrvatskoj trgovalo se po oko 160 evra za megavat-sat, znatno više nego početkom godine.
Energetski sistem suočen je i sa problemima povezanim sa klimatskim ekstremima, rastom potrošnje i sporim razvojem potrebne infrastrukture. Veliki broj investicija u obnovljive izvore prethodnih godina bio je usporen zbog regulatornih prepreka.
Iz HOPS-a upozoravaju i da potpuni nestanak struje, poput nedavnih velikih prekida u drugim delovima Evrope, nije nemoguć. Dodatne rizike donose sve veća elektrifikacija saobraćaja i grejanja, kao i budući AI podatkovni centri, koji bi mogli značajno da povećaju potrošnju.
Bez povećanja domaće proizvodnje i izgradnje novih kapaciteta, dalji rast potrošnje mogao bi da znači još veću zavisnost Hrvatske od uvoza i više cene električne energije.
