U bunarima u naselju Krpani kod Gospića, nizvodno od ilegalnog odlagališta otpada u Bilajskoj ulici, pronađeni su PFAS spojevi, poznati kao „večne hemikalije“. U jednom od bunara koncentracija je bila više od tri puta veća od maksimalno dozvoljene vrednosti, što je izazvalo zabrinutost stanovnika koji se bave poljoprivredom i stočarstvom.
Hrvatski zavod za javno zdravstvo (HZJZ) objavio je rezultate vanrednog uzorkovanja 43 privatna vodna objekta na području Like 38 bunara, tri cisterne i dva izvora.
PFAS spojevi pronađeni su u dva bunara u neposrednoj blizini i nizvodno od ilegalnog odlagališta, prenosi HRT. Jedan od bunara nalazi se na oko 600 metara od lokacije na kojoj je odložen otpad.
U jednom bunaru zbir PFAS jedinjenja iznosio je 0,3018 mikrograma po litru, što je više od tri puta iznad maksimalno dozvoljene vrednosti od 0,1 mikrograma po litru. U drugom bunaru izmereno je 0,0265 mikrograma po litru, odnosno vrednost ispod te granice.
Meštani zabrinuti zbog podzemnih voda
Novi rezultati dodatno su uznemirili stanovnike Krpana, koji upozoravaju da podzemne vode ne ostaju ograničene samo na područje nekoliko bunara.
„Ova voda koja protiče ovuda ide u bunar, a taj bunar sada ima PFAS, te spojeve sada ima“, rekao je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva Marko Štimac za HRT.
Meštani strahuju da bi podzemne vode mogle da prenesu zagađenje i na šire područje, ali tačan pravac i obim mogućeg širenja tek treba da budu utvrđeni stručnim hidrogeološkim ispitivanjima.
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da su bunari ranije predstavljali važan izvor vode za lokalno stanovništvo.
„Jesmo li zaraženi ili nismo, videćemo. Ko to zna, ko to zna“, rekao je meštanin Božo Krpan.
Josipa Krpan navodi da je posebno zabrinuta zbog mogućih posledica po decu.
„Naravno da me je strah za decu. Uvek postoji razmišljanje da li je to već uticalo na njihovo zdravlje, a i na naše zdravlje uopšte“, rekla je ona.
Poljoprivrednici strahuju za stoku i proizvode
PFAS predstavlja veliku grupu veoma postojanih hemijskih jedinjenja koja se izuzetno sporo razgrađuju u životnoj sredini, zbog čega su dobila naziv „večne hemikalije“.
Lokalni poljoprivrednici sada strahuju da je voda sa tog područja mogla da utiče i na stoku i poljoprivredne proizvode.
„Stoka je možda zaražena, ja ne znam, to treba testirati. Ja neću prodavati telad i razmišljati da li ću nekoga zaraziti time“, rekao je Štimac.
Tomislav Krpan upozorava i na moguće ekonomske posledice za lokalna gazdinstva.
„To što smo uzgajali, to će očigledno sve otići u propast, a tržište više nećemo imati niti ćemo moći svoje proizvode da prodajemo, ni jagnjad, ni telad, ni jariće, ni krompir“, rekao je.
Za sada, međutim, nema potvrde da su stoka ili poljoprivredni proizvodi sa ovih gazdinstava kontaminirani. Za takav zaključak neophodna su posebna ispitivanja.
HZJZ je objavio rezultate analiza 32 uzorka lokalno proizvedene hrane sa 13 lokacija udaljenih do kilometar od odlagališta. Prema dosadašnjim rezultatima, nema pokazatelja opšte kontaminacije lokalne hrane, dok su u sedam uzoraka testiranih na PFAS vrednosti bile ispod granice kvantifikacije.
HZJZ: Voda iz javnog vodovoda je bezbedna
Iz HZJZ-a naglašavaju da sporni bunari nisu deo javnog sistema vodosnabdevanja i da se voda iz dva bunara u kojima su pronađeni PFAS spojevi ne koristi za piće.
Prema dosadašnjim rezultatima, zagađenje je lokalnog karaktera i koncentrisano je na užem području nizvodno od odlagališta.
Analize vode iz javnog vodovoda nisu pokazale prisustvo PFAS jedinjenja iznad granice određivanja. Do 16. septembra analizirana su ukupno 93 uzorka iz javnog sistema vodosnabdevanja na području Ličko-senjske županije i Paga, a svi uzorci ocenjeni su kao zdravstveno ispravni.
Ranija veštačenja sprovedena za potrebe USKOK-a već su utvrdila prisustvo PFAS jedinjenja u otpadu i podzemnim vodama neposredno uz ilegalno odlagalište.
HZJZ je naveo i da se jedinjenja pronađena u otpadu podudaraju sa onima utvrđenim u podzemnim vodama u neposrednoj blizini lokacije.
Stručnjak traži detaljno ispitivanje podzemnih voda
Biolog i ekotoksikolog Branimir K. Hackenberger upozorio je da rezultati iz različitih zagađenih bunara nisu identični, zbog čega se, prema njegovoj oceni, svi nalazi ne mogu automatski pripisati jednom izvoru zagađenja.
„Hemijski otisak je potpuno različit u tim bunarima, što znači da ni izvor zagađenja nije jedan i ne možemo sva tri bunara dovesti u vezu sa tim jednim izvorom zagađenja koji se tamo najbliže nalazi“, rekao je Hackenberger.
On smatra da je potrebno što pre sprovesti detaljno hidrogeološko istraživanje kako bi se utvrdili kretanje podzemnih voda, njihova hidrodinamika i pravci mogućeg širenja zagađenja.
Na ilegalnom odlagalištu oko 37.000 tona otpada
Građanska inicijativa „Gospić je naš dom“ smatra da planirano privremeno prekrivanje otpada više nije dovoljno rešenje, posebno zbog mogućeg uticaja podzemnih voda.
Na području nekadašnjeg kompleksa PPK Velebit u Gospiću ilegalno je odloženo oko 37.000 tona mešanog otpada.
USKOK vodi istragu protiv više osoba zbog sumnje da su, delujući u okviru zločinačkog udruženja, počinile krivična dela protiv životne sredine i privrede.
Najnoviji rezultati ispitivanja privatnih bunara sada otvaraju pitanje koliko se zagađenje proširilo kroz podzemni kraški sistem i da li će biti potrebna dodatna ispitivanja vode, zemljišta, hrane i stoke kako bi se utvrdio njegov stvarni obim.
