Građevinski otpad predstavlja jedan od najvećih problema hrvatskog sistema upravljanja otpadom. Njegove količine poslednjih godina ubrzano rastu, dok infrastruktura potrebna za pravilno odlaganje i preradu nije razvijana istim tempom. Zbog toga velike količine šuta završavaju na nelegalnim deponijama širom zemlje.
Nelegalne deponije širom Hrvatske
Razmere problema potvrđuju brojni slučajevi zabeleženi u različitim delovima Hrvatske. Na zagrebačkom Črnomercu nedavno je otkrivena velika nelegalna deponija na kojoj je, pored drugih vrsta otpada, pronađen i građevinski materijal.
Sličan slučaj zabeležen je u Velikoj Gorici, gde je zemljište površine oko 6.500 kvadratnih metara, u blizini Save i izvorišta koje vodom snabdeva Veliku Goricu i deo Zagreba, zatrpano različitim vrstama otpada. Građevinski otpad pronađen je i u obližnjem jezeru.
Veće nelegalne deponije prethodnih meseci otkrivene su i kod Samobora, Trogira i Dubrovnika, kao i u Kaštelima i na Korčuli.
Građani mogu besplatno da predaju do 200 kilograma građevinskog otpada tokom šest uzastopnih meseci. Odlaganje većih količina se plaća, a često je potrebno pronaći i ovlašćenu firmu koja će otpad preuzeti i prevesti.
Infrastruktura nije pratila rast količine otpada
Predsednik Udruženja „Ekologija grada“ Josip Pavlović ocenio je da je građevinski otpad jedan od najvećih problema kada je reč o nelegalnom odlaganju.
Prema njegovim rečima, teškoće nastaju već na lokalnom nivou, posebno prilikom odlaganja zemlje iz iskopa. Većina jedinica lokalne samouprave nije obezbedila zakonom predviđena mesta za njeno odlaganje, zbog čega ona često završava u šumama, pored jezera i na drugim nepredviđenim lokacijama.
Pavlović navodi da je količina građevinskog otpada od 2015. do 2025. godine povećana najmanje dvostruko, dok lokalne samouprave u tom periodu nisu izgradile odgovarajuću infrastrukturu. On tvrdi da su u neposrednoj blizini Zagreba zakopani milioni kubnih metara takvog otpada.
Za devet godina 73 odsto više otpada
Prema podacima Informacionog sistema za upravljanje otpadom, koji vodi hrvatsko Ministarstvo zaštite životne sredine i zelene tranzicije, tokom 2024. godine nastalo je približno 2,06 miliona tona građevinskog otpada. To je oko 73 odsto više nego 2015. godine.
Za 96.724 tone otpada, odnosno 4,7 odsto ukupne procenjene količine, nije poznato na koji način je zbrinuto.
U zvaničnom izveštaju navodi se da su stvarne količine verovatno još veće, pošto se procene uglavnom zasnivaju na podacima prijavljenim nadležnom informacionom sistemu. Otpad koji nikada nije evidentiran nije obuhvaćen zvaničnom statistikom.
Više od 21.000 prijava nelegalno odbačenog otpada
Od pokretanja sistema ELOO, preko kojeg građani prijavljuju mesta nepropisnog odlaganja otpada, od 2020. do kraja 2025. godine evidentirana je 21.131 prijava. One se odnose na različite vrste otpada, a nisu sve prijavljene lokacije preuzete u obradu.
Prema izveštaju za 2024. godinu, čak 98,9 odsto prijava odnosilo se na građevinski ili kabasti otpad, kao i na njihove kombinacije sa mešovitim komunalnim otpadom.
Propisi postoje, ali se nedovoljno primenjuju
Martina Milat sa Fakulteta građevinarstva, arhitekture i geodezije Univerziteta u Splitu ocenjuje da je hrvatski sistem upravljanja građevinskim otpadom još nedovoljno razvijen.
Kako je navela, pravni okvir postoji, ali neefikasna primena propisa i izostanak sankcija prema proizvođačima otpada otežavaju njegovo zakonito zbrinjavanje. Dodatne probleme predstavljaju nedovoljna informisanost učesnika i nerazvijena infrastruktura.
U Hrvatskoj postoji svega nekoliko postrojenja, uglavnom u kontinentalnom delu zemlje, koja preuzimaju građevinski otpad i recikliraju ga drobljenjem. Dobijeni materijal može da se koristi za nasipanje i stabilizaciju terena, ali i kao zamena za prirodni agregat u betonu.
Ipak, u praksi se najčešće koristi samo za nasipanje. Njegovu širu primenu ograničavaju sumnje u kvalitet i nekonkurentna cena u poređenju sa prirodnim materijalima. Istovremeno, postojeći pogoni za reciklažu ne koriste svoje pune kapacitete.
Potrebni bolji nadzor i strože kazne
Reciklaža je samo jedan od načina rešavanja problema. Stručnjaci smatraju da bi najpre trebalo smanjiti nastanak otpada obnovom postojećih objekata, korišćenjem održivih materijala i pažljivijim planiranjem građevinskih radova.
Potrebno je uspostaviti i efikasan sistem razmene polovnih ili preostalih građevinskih elemenata, kao i razvrstavati otpad već na mestu njegovog nastanka. Time bi se povećala mogućnost ponovne upotrebe materijala.
Za ozbiljniji napredak neophodni su zajedničko delovanje države i lokalnih samouprava, strože kazne, pojačan nadzor, bolja infrastruktura i kvalitetnije informisanje građana i građevinskih kompanija.
Veće količine građani moraju da plate
Za količine koje premašuju besplatni limit građani moraju da koriste komercijalne usluge i specijalizovana postrojenja.
U Zagrebu je veće količine moguće predati postrojenju za reciklažu građevinskog otpada u Isinjskoj ulici, kojim upravljaju Zagrebačke ceste. Rijeka ima specijalizovano reciklažno dvorište na Mihačevoj Dragi, dok se građani Splita upućuju na postrojenje u Kaštel Sućurcu. U Osijeku je otpad moguće predati na lokaciji Sarvaš.
Cena zavisi od grada, količine, vrste i sastava otpada. Troškovi nisu ograničeni samo na njegovo preuzimanje, jer iznajmljivanje kontejnera i organizovanje prevoza mogu znatno da povećaju konačan iznos.
Besplatni limit dovoljan za jednu prikolicu
Pavlović smatra da je ograničenje od 200 kilograma tokom šest meseci nedovoljno. Prema njegovim rečima, svako ko je renovirao ili rušio objekat zna da je reč o količini koja može da stane u približno jednu punu prikolicu.
Dodatni problem vidi u sivoj ekonomiji u građevinskom sektoru. Pojedini izvođači rade bez računa i izbegavaju zakonsku obavezu propisnog zbrinjavanja otpada, pa ga prebacuju na naručioca radova ili odbacuju na nedozvoljenim mestima.
Kako ne bi pokazali da imaju veći obim poslovanja od prijavljenog, pojedini izvođači izbegavaju predaju većih količina otpada ovlašćenim firmama.
Kapaciteti postoje, ali otpad ne stiže do njih
Pored gradskih komunalnih preduzeća, u Hrvatskoj posluje veliki broj ovlašćenih firmi koje mogu da preuzmu i obrade građevinski otpad. Ipak, zbog nedovoljno razvijenog sistema, slabog nadzora i nepostojanja efikasne obaveze predaje, velike količine nikada ne stižu do ovlašćenih postrojenja.
Pavlović je podsetio da je njegovo udruženje 2024. godine predložilo da se prilikom rušenja, gradnje ili rekonstrukcije objekata obavezno dostavlja dokaz o propisnom zbrinjavanju otpada. Taj predlog nije dobio potrebnu podršku u zagrebačkoj Gradskoj skupštini.
Kontejner zapremine od šest do sedam kubnih metara, u koji može da stane tona ili više otpada, zajedno sa dopremanjem i odvozom košta približno 500 evra. Iako taj iznos nije mali, stručnjaci upozoravaju da nelegalno bacanje otpada dugoročno stvara znatno veću ekološku i finansijsku štetu.
