Francuski premijer Sebastijen Lekorni zatražio je od gradskih uprava da od večeras uvedu delimične policijske časove kako bi zaštitile privredne subjekte, dok vlada priprema pomoć za kompanije pogođene neredima.
Lekorni je, nakon sastanka međuministarskog kriznog štaba, najavio da će detalji o obimu mera biti objavljeni kasnije tokom dana, prenosi „Figaro“.
Program za slučaj delimične nezaposlenosti za privredne subjekte pogođene neredima trebalo bi da počne da se primenjuje sutra, a troškove će u potpunosti snositi vlada.
„Reč je o meri usmerenoj na očuvanje radnih mesta, jer ne dolazi u obzir da nakon fizičkog uništenja koje se već dogodilo uslede i socijalne posledice u vidu gubitka radnih mesta“, rekao je Lekorni.
Premijer je poručio da vlada „nema šta da krije“ u vezi sa neredima koji su tokom vikenda izbili širom zemlje. Ocenio je da su oni bili organizovani na „potpuno neviđen način“, navodeći da su tokom dana u njima učestvovali pripadnici krajnje levice, a uveče „opšta delinkvencija“. Pozvao je na „snažan krivični odgovor na nasilje“.
Lekorni je optužio „ultralevičarski pokret“ da želi da izazove velike nerede u Francuskoj do predsedničkih izbora. Dodao je da postoji mreža aktera koji bi mogli da pokušaju da dovedu u pitanje vreme održavanja izbora ili samo njihovo održavanje.
Najavio je i poseban sastanak sa ministrom unutrašnjih poslova Loranom Nunjezom i obaveštajnim službama o tom pitanju.
Ranije danas, portparolka francuske vlade Mod Brežon izjavila je da predsednik krajnje leve stranke Nepokorena Francuska Žan-Lik Melanšon zagovara „oblik pobune protiv Republike“.
„Već nekoliko godina, Nepokorena Francuska navikava nas na strategiju ekstremnog sukoba, i to na potpuno otvoren način. Sve ovo proizlazi iz izuzetno jasne izborne strategije“, ocenila je Brežon.
Talas masovnih protesta u Francuskoj počeo je sredinom septembra lokalnim štrajkom i pobunom učenika i nastavnika u jednoj srednjoj školi u siromašnijem pariskom predgrađu Kretej. Povod su bili loši uslovi u prosveti, uključujući hroničan nedostatak nastavnika, prenatrpane učionice i zapuštene školske zgrade.
Protesti su se potom radikalizovali i proširili na srednje škole i fakultete širom zemlje, uz masovne blokade i sukobe sa policijom. Demonstracijama su se pridružili sindikati, roditelji i aktivisti nekadašnjeg pokreta „Žути прслуци“. Zahtevima za reformu obrazovanja pridružili su se protesti zbog visokih troškova života, rasta cena goriva i vladinih mera štednje.
