Akcije nekih od najvećih američkih tehnoloških kompanija, koje su prethodnih meseci prikupile desetine milijardi dolara za finansiranje razvoja veštačke inteligencije, pale su ispod cena po kojima su ih investitori kupovali u velikim ponudama. Pad vrednosti akcija Mete, Alphabeta i Intela pojačao je zabrinutost na Volstritu zbog ogromnih ulaganja u AI infrastrukturu i pitanja kada će se ona pretvoriti u očekivani profit.
Akcije ove tri kompanije oslabile su tokom trgovanja u Njujorku u petak, nakon objavljivanja poslovnih rezultata i novih procena o troškovima razvoja veštačke inteligencije.
Posebnu pažnju investitora privukla je činjenica da su cene akcija pale ispod nivoa po kojima su kompanije nedavno prikupljale kapital, što znači da su kupci koji su učestvovali u tim ponudama već suočeni sa gubicima.
Alphabet i Intel pokrenuli novi talas zabrinutosti
Pritisak na tehnološke akcije pojačan je nakon što je Alphabet, matična kompanija Gugla, u sredu objavio slabije prihode od oglašavanja na pretraživaču i drugim platformama nego što su analitičari očekivali.
Negativno raspoloženje dodatno je podstakao Intel, koji je izvestio o problemima u snabdevanju komponentama namenjenim centrima podataka.
Ovi rezultati ponovo su otvorili pitanje održivosti velikih ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju, posebno u trenutku kada kompanije izdvajaju sve veće iznose za proširenje računarskih kapaciteta.
Investitori pokušavaju da procene da li će očekivani rast prihoda biti dovoljan da opravda troškove razvoja i izgradnje AI infrastrukture.
Akcije Intela pale čak 33 odsto ispod cene iz ponude
Alphabet je u junu predstavio obiman plan prikupljanja kapitala, koji uključuje prodaju povlašćenih akcija sa obaveznom konverzijom u obične, kao i povremenu prodaju običnih akcija po tržišnim cenama.
Ukupan planirani obim ponude povećan je na čak 85 milijardi dolara.
Akcije klase A prodavane su po ceni od 355,20 dolara, dok je cena akcija klase C iznosila 351,80 dolara.
Tokom trgovanja u petak, njihove vrednosti u jednom trenutku bile su čak 22, odnosno 21 odsto niže od tih nivoa.
Intel je u avgustu prikupio 23 milijarde dolara prodajom akcija po ceni od 95 dolara.
Akcije ovog proizvođača čipova uglavnom su se održavale iznad prodajne cene sve do početka slabljenja interesovanja investitora za AI sektor.
U petak su, međutim, u jednom trenutku vredele čak 33 odsto manje nego u avgustovskoj ponudi.
Meta prikupila 25 milijardi dolara, pa akcije pale
Slična situacija zabeležena je i kod Mete, matične kompanije Fejsbuka, Instagrama i WhatsAppa.
Kompanija je u ponedeljak realizovala prodaju akcija vrednu 25 milijardi dolara, po ceni od 625 dolara po akciji.
Nedugo nakon ponude cena je pala ispod tog nivoa, potom se oporavila, ali je tokom trgovanja u petak ponovo oslabila i u jednom trenutku bila 2,4 odsto niža od prodajne cene.
Meta je tako izgubila i sve dobitke koje su njene akcije ostvarile od perioda neposredno pre 8. septembra, kada je kompanija predstavila ličnog AI agenta Muse.
Pre početka pada, akcije su u jednom trenutku bile skuplje za čak 26 odsto.
Analitičari upozoravaju na rast troškova i pritisak na profit
Prema oceni analitičara, pad Metinih akcija nije nužno povezan samo sa poslovnim izgledima kompanije, već i sa trenutkom u kojem je odlučila da prikupi dodatni kapital.
Ponuda je najavljena svega nekoliko dana pre poslednjeg sastanka američkih Federalnih rezervi o kamatnim stopama, dok je istovremeno trajala intenzivna sezona objavljivanja finansijskih rezultata velikih tehnoloških kompanija.
Glavni tehnološki analitičar kompanije InvestorPlace Luk Lango smatra da odluka Mete da prikupi dodatni kapital ima ekonomskog opravdanja, ali da je prodajna cena mogla biti pažljivije određena.
„S obzirom na sve što objavljuju i prinos na ulaganja koji očekuju, podržavam prikupljanje kapitala i mislim da ono ima smisla“, izjavio je Lango.
Ipak, upozorio je na nestabilnost tržišta i negativno raspoloženje prema akcijama kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom.
„Tržište je nestabilno, a AI akcije privlače mnogo negativne pažnje, pa je trebalo da banke opreznije odrede prodajnu cenu“, dodao je.
Analitičar Bank of America Džastin Post ukazao je na nekoliko potencijalnih rizika za Metu, uključujući povećane kapitalne izdatke i mogućnost da oni duže ostanu na visokom nivou.
Dodatni pritisak mogao bi da stvori program prodaje akcija vredan do 60 milijardi dolara, kao i rizik da ulaganja u veštačku inteligenciju nastave da rastu brže od prihoda koje donose.
Prema njegovoj proceni, takav razvoj događaja mogao bi kratkoročno negativno da utiče na novčani tok i profitne marže kompanije.
Microsoft bi mogao da bude sledeći
Uprkos trenutnom padu tehnoloških akcija, velike američke kompanije mogle bi da nastave da prikupljaju kapital kako bi finansirale sve zahtevnije AI projekte.
Finansijska direktorka Microsofta Ejmi Hud nije isključila mogućnost nove prodaje akcija tokom predstavljanja poslovnih rezultata u sredu.
Kompanija je ove nedelje već prikupila 25 milijardi dolara prodajom obveznica, a potražnja investitora bila je više od četiri puta veća od ponuđenog iznosa, objavio je Bloomberg.
Globalni direktor istraživanja tehnološkog sektora u Bloomberg Intelligenceu Mandip Sing ocenio je da velike kompanije sve češće kombinuju prodaju akcija i dodatno zaduživanje kako bi obezbedile sredstva za kapitalne investicije.
„Ove kompanije žele da povećaju kapitalne izdatke i očigledno moraju da pronađu novac kroz emisije akcija i dodatno zaduživanje. Sada rade i jedno i drugo“, rekao je Sing.
On smatra da bi i Microsoft mogao da se odluči za dodatno prikupljanje novca na tržištu akcija ukoliko planira značajnije povećanje kapitalnih izdataka naredne godine.
Pad akcija mogao bi da oteža buduće velike ponude
Slabljenje cena tehnoloških akcija predstavlja izazov i za druge kompanije koje planiraju da prikupe velike iznose na tržištu kapitala.
Među njima je i Anthropic, koji, prema navodima iz izveštaja, ima ambiciju da u inicijalnoj javnoj ponudi prikupi najmanje onoliko sredstava koliko je SpaceX obezbedio prilikom svog rekordnog izlaska na berzu ranije ove godine.
Nepovoljno raspoloženje investitora moglo bi da oteža ostvarivanje takvih planova.
Za najveće tehnološke kompanije ključno pitanje ostaje da li će ulaganja u veštačku inteligenciju u narednim godinama doneti dovoljno velike prihode i profit da opravdaju milijarde dolara koje trenutno izdvajaju.
