Grenland je ratifikovao sporazum koji omogućava širenje američkog vojnog prisustva na ostrvu, uz očuvanje danskog suvereniteta i prava stanovnika na samoopredeljenje. Dokument predviđa mogućnost izgradnje dve nove baze SAD.
Sporazum je u parlamentu podržalo 16 poslanika, sedam je bilo uzdržano, dok glasova protiv nije bilo, preneo je Rojters. Raspravu su obeležile poruke vlasti o potrebi jačanja bezbednosti, ali i primedbe dela opozicije da Grenland nije obezbedio jasne ekonomske koristi.
Ministar spoljnih poslova Grenlanda Mute Eged ocenio je ratifikaciju kao važan korak za ostrvo. Obraćajući se poslanicima u Nuku neposredno pre glasanja, upozorio je da promenjene međunarodne okolnosti zahtevaju drugačiji odnos prema bezbednosti.
„Moramo da prihvatimo da mir i stabilnost više nisu nešto što možemo uzimati zdravo za gotovo“, rekao je Eged.
Nove baze i mogućnost postavljanja „Zlatne kupole“
Dokument su u septembru potpisali Sjedinjene Američke Države, Danska i Grenland. Njime je predviđena šira uloga američke vojske na ovom strateški važnom arktičkom ostrvu, uključujući mogućnost izgradnje dve nove vojne baze i postavljanja Trampovog raketnog odbrambenog sistema „Zlatna kupola“.
Istovremeno, sporazum potvrđuje danski suverenitet i pravo Grenlanđana da odlučuju o svojoj budućnosti. Proširenje američkog vojnog prisustva tako je predviđeno uz zadržavanje tih političkih garancija.
Grenland, bogat mineralnim resursima, ima autonomni status u okviru Kraljevine Danske. Njegov strateški položaj bio je u središtu diplomatskih tenzija koje su prethodile dogovoru.
Opozicija traži konkretnu ekonomsku korist
Opoziciona stranka Nalerak, koja se najizraženije zalaže za nezavisnost Grenlanda, dovela je u pitanje ekonomsku stranu sporazuma. Njen lider Pele Broberg poručio je da bi dogovor trebalo da donese koristi ostrvu i u slučaju buduće nezavisnosti.
„Tražimo bolji sporazum od kojeg ćemo imati koristi kada postanemo nezavisna država. Međutim, ovim sporazumom nismo ostvarili nikakvu ekonomsku korist“, izjavio je Broberg.
Njegova kritika odnosila se na ono što Grenland dobija zauzvrat za proširenje američke vojne uloge. Dok je vlast isticala bezbednost i stabilnost, Nalerak je insistirao na povoljnijim ekonomskim uslovima i dugoročnim interesima eventualne nezavisne države.
Dogovor posle višemesečnih tenzija
Sporazum je postignut nakon ponovljenih pretnji američkog predsednika Donalda Trampa da preuzme kontrolu nad Grenlandom. Jedan od ciljeva pregovora bio je smirivanje odnosa između Vašingtona, Kopenhagena i Nuka.
Bela kuća je u januaru saopštila da Tramp razmatra različite mogućnosti za preuzimanje ostrva, uključujući potencijalnu upotrebu američke vojske. Te poruke izazvale su zabrinutost evropskih vlada i podstakle intenzivne diplomatske napore za pronalaženje dogovora.
Za stupanje sporazuma na snagu potrebna je ratifikacija Danske i Grenlanda, dok odobrenje američkog Senata nije neophodno. Glasanjem grenlandskog parlamenta ispunjen je jedan od tih uslova.
