Birači u Sjedinjenim Američkim Državama danas izlaze na međuizbore na kojima će biti izabrani svi članovi Predstavničkog doma Kongresa i 35 od ukupno 100 senatora. Rezultati će odrediti da li će republikanci predsednika Donalda Trampa zadržati kontrolu nad Kongresom ili će je preuzeti demokrate.
Vreme otvaranja biračkih mesta razlikuje se od države do države. Prva se otvaraju u 5 časova ujutru, dok se poslednja zatvaraju najkasnije u ponoć.
Ishod izbora uticaće na mogućnost Trampove administracije da sprovodi svoju politiku, dok poslednje ankete ukazuju na prednost demokrata u nacionalnom raspoloženju birača. Među ključnim pitanjima koja opterećuju građane izdvajaju se ekonomske prilike i rast troškova života.
Članovi Predstavničkog doma biraju se na mandat od dve godine, zbog čega će svih 435 mesta biti predmet glasanja. Senatori, sa druge strane, imaju šestogodišnji mandat, a ovog puta birači će odlučivati o 35 senatorskih mesta.
Prema informacijama sa zvaničnog portala američke savezne vlade Vote.gov, koji biračima pruža informacije o glasanju, postoje tri načina za glasanje: lično pre izbornog dana, putem pošte ili na biračkim mestima 3. novembra.
Rokovi za podnošenje zahteva za glasanje poštom razlikuju se od države do države, a u pojedinim saveznim državama taj rok istekao je 27. oktobra.
Birači koji glasaju poštom pozvani su da listiće vrate bez odlaganja, budući da u nekim državama oni moraju da stignu najkasnije do dana izbora.
U pojedinim saveznim državama popunjeni listići mogu se vratiti i lično, ubacivanjem u posebne glasačke kutije, poznate kao „ballot drop boxes“, koje se nalaze na lokacijama određenim od strane izbornih vlasti, ili predajom na nadležnom biračkom mestu.
Ankete ukazuju na prednost demokrata
Prema podacima portala RealClearPolling, demokrate u nacionalnim anketama imaju podršku od 51,4 odsto birača, naspram 43,2 odsto za republikance, što predstavlja razliku od 8,2 procentna poena.
Profesor prava i javne politike i direktor ankete Pravnog fakulteta Market, Čarls Frenklin, ocenio je da pad Trampovog rejtinga i zabrinutost građana zbog ekonomskih prilika predstavljaju problem za republikance.
Anketa tog fakulteta, sprovedena u Viskonsinu od 14. do 22. oktobra, pokazala je da rad američkog predsednika odobrava 37 odsto ispitanika, dok ga 61 odsto ne odobrava.
Samo 16 odsto anketiranih navelo je da im je finansijski bolje nego pre godinu dana, dok je 42 odsto ocenilo da je u lošijem položaju. Isto toliko ispitanika reklo je da se njihova finansijska situacija nije promenila.
Zabrinutost zbog rasta troškova života posebno je izražena među biračima.
U pojedinim trkama za Senat ankete takođe pokazuju prednost demokratskih kandidata. Prema anketi CNN-a, u Teksasu demokrata Džejms Talariko vodi ispred republikanca Kena Pakstona sa 49 prema 43 odsto, dok je slična situacija i u Mičigenu, gde demokrata Abdul El-Sajed vodi ispred republikanca Majka Rodžersa sa 49 prema 42 odsto.
Prema najnovijim anketama CBS Njuza, demokrate imaju prednost u trci za Predstavnički dom, dok bi kontrola Senata mogla da zavisi od neizvesnih izbornih trka u Mejnu, Ohaju, Teksasu i drugim državama. CBS je Južnu Karolinu u međuvremenu označio kao jedno od izbornih poprišta na kojima prednost imaju republikanci.
Sporne izborne trke i pravni sporovi
U trci za Senat na Aljasci pažnju privlači činjenica da se na glasačkom listiću nalaze dva kandidata istog imena — Den Salivan, aktuelni republikanski senator, i nezavisni kandidat koji je takođe registrovan kao republikanac.
Tramp je optužio demokrate da su regrutovale drugog kandidata kako bi zbunile birače i umanjile podršku republikanskom senatoru.
Ministarstvo pravde pokrenulo je pravne mere i zatražilo izdvajanje pojedinih glasačkih listića dok traje istraga. Demokratska kandidatkinja Meri Peltola negirala je umešanost.
Spor bi mogao da odloži konačne rezultate izbora, a ukoliko trka na Aljasci bude odlučujuća za kontrolu Senata, moguće je da se neće znati koja stranka ima većinu danima, pa čak i nedeljama nakon glasanja.
U Kaliforniji je, takođe, otvoren pravni spor u vezi sa postupanjem prema glasačkim listićima. Sudija je izdao privremenu zabranu kojom je saveznoj vladi naloženo da prestane da zahteva od državnih i lokalnih izbornih zvaničnika da izdvajaju listiće ili ne broje određene glasove za koje se sumnja da potiču od stranih državljana.
