Do pre desetak godina, jednostavan savet za dugoročno ulaganje glasio je: kupite širok izbor akcija, na primer preko indeksnog fonda, i učestvujte u rastu privrede. Danas taj pristup sve više znači i ulaganje u veštačku inteligenciju, dok se veliki deo finansiranja AI sektora odvija na privatnim tržištima.
Kupovinom širokog tržišnog indeksa investitor dobija ono što se u finansijama naziva „beta” — prinos koji prati tržište. Pokušaj da se tržište nadmaši izborom pojedinačnih akcija, trgovanjem opcijama ili drugim rizičnim strategijama naziva se „alfa”. Takav uspeh može doneti veći prinos, ali je teško održiv: da bi neko ostvario rezultat iznad tržišnog proseka, neko drugi mora da zaostane.
Deo privrede, međutim, nije dostupan na berzi. Startapi i kompanije koje preuzimaju fondovi privatnog kapitala prikupljaju novac na privatnim tržištima. Njihovim finansiranjem investitori pokušavaju da pronađu firme sa velikim potencijalom i pomognu im da rastu, ali njihovi rezultati zavise i od šireg privrednog kretanja.
Pre desetak godina ta granica počela je da se pomera: tehnološki startapi sve duže su ostajali privatni i prikupljali sve veće iznose. Istovremeno, ulaganje u široke berzanske indekse bilo je jeftino, dok su fondovi koji su obećavali natprosečan prinos često naplaćivali znatno više. Privatni kapital i fondovi rizičnog kapitala naplaćivali su visoke naknade jer su tvrdili da mogu da ostvare „alfu”.
Danas se priča sve više vrti oko veštačke inteligencije. Velika očekivanja o izgradnji podatkovnih centara, razvoju čipova i širenju AI usluga utiču na kompanije, berze i облигације. Prema tekstu, ulaganje u AI postalo je deo uobičajenog tržišnog portfolija: čak i oni koji biraju standardni indeksni fond mogu posredno da ulažu u kompanije koje pokreću AI bum.
Istovremeno, mnoge kompanije koje razvijaju napredne modele još nisu dostupne na berzi. OpenAI i Anthropic, na primer, ostaju privatne kompanije, pa kupovina širokog berzanskog indeksa ne pruža neposredno vlasništvo u njima. reuters.com SpaceX je, prema podacima Nasdaqa, izašao na berzu u junu 2026. godine, uz vrednovanje od oko 1,77 biliona dolara. Nasdaq
Veliki deo novca za širenje AI infrastrukture dolazi kroz privatne kreditne i infrastrukturne fondove. Oni finansiraju podatkovne centre, procesore, napajanje i hlađenje, kao i nekretnine potrebne za nove tehnološke kapacitete. Fondovi koji su nekada uglavnom tražili potcenjene kompanije sada ulažu ogromne iznose u infrastrukturu za veštačku inteligenciju.
Kao primer teksta navodi se Blackstone i njegovo ulaganje u podatkovne centre, AI kompanije, čipove i energetsku infrastrukturu. Jedan od ranih poslova bio je finansiranje kompanije CoreWeave, koja je koristila grafičke procesore za obradu podataka. Ono što je 2023. delovalo kao neobična investicija, danas je postalo jedan od glavnih pravaca finansiranja AI industrije.
Promena otvara i pitanje naknada. Indeksni fondovi mogu imati veoma niske troškove, dok privatni fondovi uglavnom naplaćuju više. Ako se sve veći deo privrednog rasta finansira kroz privatni kapital i privatne kredite, štediše bi mogle da dobijaju pristup tom rastu preko ulaganja sa višim naknadama.
