Tim Cook predao je u utorak upravljanje Appleom Johnu Ternusu, čime je završen njegov gotovo petnaestogodišnji mandat na mestu izvršnog direktora. Za to vreme Apple je dodatno učvrstio poziciju jednog od najprepoznatljivijih svetskih brendova, dok je vrednost njegovih akcija porasla za 2.258 odsto.
Cook je kompaniju preuzeo od njenog legendarnog osnivača Stevea Jobsa nakon zatvaranja berze 24. avgusta 2011. godine. Tržišna vrednost Applea tada je bila manja od 350 milijardi dolara, dok danas iznosi približno 4,6 biliona dolara. Kompanija je u međuvremenu proširila poslovanje, pa osim iPhonea i Mac računara nudi Apple Watch, AirPods slušalice i finansijske usluge.
„Steve Jobs ostavio je ogromno nasleđe koje nije bilo lako nastaviti, ali i Cook svom nasledniku ostavlja veoma visoko postavljenu lestvicu“, izjavio je Chris Brigati, glavni investicioni direktor kompanije SWBC. Prema njegovim rečima, Cook je na drugačiji način proširio izvore rasta Applea i akcionarima doneo rezultate koji su verovatno premašili očekivanja.
Ternusa već naredne nedelje očekuje prvi veliki test, kada bi na važnom događaju trebalo da predstavi sklopivi iPhone i druge novitete. Akcije Applea ostale su gotovo nepromenjene u trgovanju pre otvaranja berze prvog dana njegovog mandata.
Brigati smatra da bi za Apple bilo najbolje da Ternus objedini Cookovu stabilnost u upravljanju sa Jobsovim inovativnim pristupom i sposobnošću stvaranja novih proizvoda.
Kada se uračunaju dividende, ukupan prinos na Appleove akcije tokom Cookovog mandata dostigao je 2.716 odsto. Indeks S&P 500 u istom periodu porastao je 757 odsto, dok je tehnološki Nasdaq 100 zabeležio rast od 1.499 odsto.
Takav rezultat svrstao je Apple među 30 najuspešnijih kompanija iz indeksa S&P 500 u navedenom periodu. Ipak, kompanija je ostala daleko iza Nvidije, čije su akcije porasle za više od 73.000 odsto. Apple su tokom Cookovog mandata nadmašile i pojedine druge velike tehnološke kompanije, među kojima su Tesla i Broadcom.
„Cookovo nasleđe ogledaće se u tome što je stabilno upravljao kompanijom tokom dugog perioda i u vreme velikih promena u tehnološkoj industriji“, ocenio je Allen Bond, izvršni direktor i portfolio menadžer kompanije Jensen Investment Management, koja poseduje Appleove akcije.
Iako su pojedine kompanije povezane sa infrastrukturom za veštačku inteligenciju, poput Micron Technologyja i Seagate Technology Holdingsa, ostvarile bolje rezultate, Apple je u periodima zabrinutosti zbog AI sektora imao korist od toga što je smatran svojevrsnom alternativom takvim ulaganjima. Njegova četrdesetodnevna korelacija sa indeksom S&P 500 nedavno je postala negativna prvi put posle više od deset godina.
Analitičar Bank of America Wamsi Mohan izračunao je da je Apple pod Cookovim rukovodstvom uvećavao tržišnu vrednost u proseku za približno 32 miliona dolara svakog sata tokom gotovo 15 godina.
Apple je postao prva kompanija čija je tržišna kapitalizacija premašila tri biliona dolara i više puta je zauzimao prvo mesto među najvećim svetskim kompanijama. Njegove akcije sada čine 7,1 odsto indeksa S&P 500, dok je 2011. njihov udeo bio manji od 3,3 odsto. Prošlog meseca dostignut je rekord od gotovo 7,9 odsto.
Prihodi kompanije takođe su značajno porasli. Sa 157 milijardi dolara u fiskalnoj 2012, prvoj punoj godini Cookovog mandata, povećani su na 416 milijardi dolara u poslednjem izveštajnom periodu. Očekuje se da će do završetka fiskalne 2026. godine dostići 477 milijardi dolara.
Jedan od najvažnijih izvora rasta postale su Appleove usluge. Taj segment je u fiskalnoj 2025. doneo više od 109 milijardi dolara, odnosno više od četvrtine ukupnih prihoda. U fiskalnoj 2013. godini usluge su donosile svega 16 milijardi dolara i činile 9,4 odsto ukupnih prihoda kompanije.
Tokom Cookovog mandata predstavljeni su uspešni proizvodi poput Apple Watcha i AirPodsa. Međutim, uređaj Vision Pro i napušteni projekat razvoja samovozećeg automobila nisu ispunili očekivanja. To je podstaklo kritike da je kompanija izgubila nekadašnju inovativnu prednost. Pojedini investitori kao važan propust izdvajaju i skromnije rezultate Applea u oblasti veštačke inteligencije.
Bond ocenjuje da je Cookov prelazak na usluge možda njegov najveći uspeh, jer je reč o brzo rastućem segmentu sa visokim profitnim maržama i stabilnim prihodima. Kao najveći nedostatak njegovog mandata izdvaja zaostajanje u oblasti AI-ja, napominjući da nije slučajno što ga nasleđuje rukovodilac sa iskustvom u inženjerstvu i razvoju proizvoda.
Cookov mandat obeležio je i intenzivan otkup sopstvenih akcija. Broj Appleovih akcija u opticaju smanjen je za gotovo 45 odsto u odnosu na rekord iz 2012. godine i sada je na najnižem nivou od 1998.
Od fiskalne 2012. godine Apple je za otkup svojih akcija izdvojio više od 840 milijardi dolara. Aktivistički investitor Carl Icahn još je 2014. pozvao kompaniju da ubrza taj proces, tvrdeći da su njene akcije potcenjene.
Mohan smatra da bi Apple pod Ternusovim rukovodstvom mogao da pokaže veću spremnost na rizik. Kompanija se udaljila od cilja da njena neto gotovinska pozicija bude približno jednaka nuli, što bi moglo da nagovesti veća ulaganja u istraživanje i razvoj, kapitalne projekte i akvizicije.
Takvi potezi nisu bili u središtu Cookove strategije, ali bi razvoj veštačke inteligencije mogao da primora Apple na brže promene.
Iako Cook uživa veliki ugled, analitičari sa Wall Streeta oprezniji su kada je reč o budućnosti kompanije. Od 58 analitičara koje prati Bloomberg, 34 preporučuju kupovinu Appleovih akcija. Poređenja radi, oko 95 odsto analitičara koji prate Microsoft, Nvidiju i Amazon ima pozitivan stav prema njihovim akcijama.
Raste i broj stručnjaka koji su negativno ocenili Apple, a kao jedan od glavnih problema navode visoku vrednost njegovih akcija. Njima se trenutno trguje po ceni koja je približno 33 puta veća od očekivane zarade u narednih 12 meseci, dok desetogodišnji prosek iznosi 23. Kada je Cook preuzeo kompaniju, taj odnos iznosio je približno 12.
„Iako nije bio vizionarski šoumen poput Jobsa niti toliko usmeren na same proizvode, sve što je Cook radio bilo je usmereno na jačanje Appleovog ekosistema i poslovanja“, rekao je Bond. Prema njegovoj oceni, kretanje akcija jasno pokazuje uspeh takvog pristupa.
Apple tako ulazi u novo poglavlje sa rekordnim poslovnim rezultatima, ali i važnim pitanjima: može li da sustigne konkurente u oblasti veštačke inteligencije, koji će proizvod naslediti iPhone kao glavni pokretač rasta i može li Ternus da kompaniji vrati reputaciju tvorca potpuno novih kategorija proizvoda.
Francisco Jeronimo iz IDC-a smatra da Apple više ne može da se oslanja prvenstveno na iPhone, koji je i gotovo dve decenije nakon predstavljanja ostao najveći izvor prihoda kompanije.
„Apple je napravio neke od najpopularnijih uređaja na svetu i okupio više od 2,5 milijardi korisnika. Usluge rastu veoma brzo, ali iPhone je i dalje najveći pokretač prihoda“, naveo je Jeronimo.
Prema njegovoj oceni, najveći Ternusov izazov biće razvoj veštačke inteligencije i njeno uključivanje u celokupno korisničko iskustvo.
Apple mora da omogući nove i inteligentnije funkcije koje konkurenti već nude, posebno Google i proizvođači Android uređaja. Upravo zbog toga kompanija je kritikovana da zaostaje u razvoju AI-ja.
Jeronimo, međutim, smatra da Apple ne mora obavezno da razvije sopstveni veliki jezički model kako bi sustigao konkurenciju. Kompanija može da koristi tehnologiju drugih proizvođača i da je uklopi u svoje uređaje, slično dugogodišnjoj saradnji sa Googleom u oblasti internet pretraživanja.
Najvažnije je, zaključuje, da korisnici ne osete zaostatak u odnosu na konkurentske proizvode. Apple raspolaže dovoljnim kapitalom da razvije sopstvene modele, ali potrošačima je prvenstveno važno da njihovi uređaji budu jednako inteligentni, brzi i kvalitetni kao proizvodi konkurenata.
