Republički zavod za statistiku objavio je da je realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u prvim trima mesecima 2026. godine iznosio 3,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, što je iznad aprilske fleš procene koja je predviđala rast od tri odsto. U poređenju sa prethodnim kvartalom, BDP je porastao za 0,2 odsto.
Trgovina i poljoprivreda predvode rast
Posmatrano po sektorima, najznačajniji doprinos rastu dala je trgovina na veliko i malo, zajedno sa saobraćajem, skladištenjem i ugostiteljstvom, sa rastom od 4,9 odsto. Posebno se ističe poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo sa rastom od 7,1 odsto, čime se ovaj sektor oporavio nakon stagnacije u 2025. godini. Finansijske delatnosti i osiguranje zabeležile su rast od 6,9 odsto, a sektor umetnosti, zabave i rekreacije 6,4 odsto.
S druge strane, građevinarstvo je nastavilo negativan trend sa padom od 5,1 odsto, a rudarstvo, prerađivačka industrija i energetika zabeležili su blagi pad od 0,7 odsto, uprkos tome što ovaj sektor i dalje ostvaruje najveću bruto dodatu vrednost u srpskoj privredi.
Posmatrano po rashodnoj strani, realni rast zabeležen je u svim kategorijama. Potrošnja domaćinstava povećana je za 4,8 odsto, državna potrošnja za 5,1 odsto, a bruto investicije u osnovna sredstva za 1,4 odsto. Izvoz robe i usluga porastao je za 4,6 odsto, a uvoz za 3,6 odsto, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom poboljšana sa 79,1 na 84,5 odsto.
Poređenja radi, privreda Evropske unije u istom periodu porasla je za jedan odsto, a evrozone za 0,8 odsto, što znači da je srpska ekonomija u prva tri meseca rasla oko tri puta brže od proseka EU.
