Broj zahteva za azil u Evropskoj uniji smanjen je za 17 odsto u prvoj polovini godine u odnosu na isti period prošle godine, čime je dostignut najniži nivo u poslednjih pet godina, saopštila je Agencija Evropske unije za azil (EUAA).
Države članice EU primile su tokom prvih šest meseci godine oko 332.000 zahteva za azil. Prema podacima EUAA, ni eskalacija sukoba na Bliskom istoku nije dovela do povećanja ukupnog broja zahteva.
Najviše zahteva podneli državljani Avganistana
Među podnosiocima zahteva najbrojniji su bili državljani Avganistana, koji su podneli oko 39.000 zahteva za azil. To predstavlja pad od sedam odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Sledi Venecuela sa oko 33.000 zahteva, pri čemu je njihov broj smanjen za gotovo trećinu na godišnjem nivou.
Državljani Bangladeša podneli su oko 20.000 zahteva, a kod njih je, za razliku od ukupnog trenda, zabeležen rast od 13 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Francuska primila najviše zahteva
Francuska je sa oko 69.000 zahteva bila najčešća destinacija tražilaca azila u EU. Na tu zemlju otpada približno petina svih zahteva podnetih u prvoj polovini godine.
Na drugom mestu nalazi se Italija sa 66.000 zahteva, dok su Španija i Nemačka primile po oko 55.000.
Ove četiri zemlje zajedno su primile približno tri četvrtine svih zahteva za azil podnetih u Evropskoj uniji tokom posmatranog perioda.
Situacija je drugačija kada se broj zahteva posmatra u odnosu na broj stanovnika. Grčka je primila oko 23.000 zahteva i time zabeležila najveći broj tražilaca azila po glavi stanovnika – približno jedan zahtev na svakih 400 stanovnika.
Odobreno 31 odsto zahteva
Stopa odobravanja zahteva za azil u zemljama Evropske unije u prvoj polovini godine iznosila je 31 odsto.
Istovremeno, nova evropska pravila koja se primenjuju od juna predviđaju ubrzane procedure za podnosioce zahteva iz zemalja čiji državljani imaju stopu odobravanja azila nižu od 20 odsto.
U slučaju odbijanja zahteva, takvi postupci trebalo bi da omoguće i brže sprovođenje odluka o povratku.
Podaci EUAA tako pokazuju da je, uprkos nastavku sukoba i nestabilnosti u više delova sveta, pritisak na evropski sistem azila u prvoj polovini godine bio primetno manji nego godinu dana ranije.
