Povodom najavljene prve balkanske konferencije američke konzervativne organizacije CPAC, koja će biti održana od 18. do 21. novembra 2026. godine u Beogradu, Balkan Watch razgovarao je sa političkim analitičarima o značaju ovog događaja za Srbiju i region.
Skup, na kojem će glavni govornik biti predsednik Srbije Aleksandar Vučić, okupiće predstavnike međunarodnih konzervativnih krugova, a među centralnim temama biće nacionalni suverenitet, energetska bezbednost i jačanje saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Povodom najavljenog održavanja prve balkanske konferencije američke konzervativne organizacije CPAC, koja će od 18. do 21. novembra biti održana u Beogradu, Balkan Watch razgovarao je sa političarem i bivšim potpredsednikom Narodne skupštine Vladimirom Marinkovićem o političkom i diplomatskom značaju ovog događaja za Srbiju.
Koliki je politički i diplomatski značaj održavanja prve CPAC konferencije u Beogradu za odnose Srbije i Sjedinjenih Američkih Država?
Održavanje CPAC konferencije u Beogradu je pokazatelj da odnosi između Srbije i SAD idu uzlaznom putanjom i da Srbija postaje jedan od ključnih partnera SAD u regionu.
CPAC je jedna od najuticajnijih konzervativnih organizacija u Americi koja je vrlo cenjena i od strane predsednika, i činjenica da su se opredelili da dođu u Srbiju predstavlja jasan signal da Amerika i Srbija danas grade svoje partnerstvo na osnovu zajedničkih vrednosti koja obezbeđuju mogućnosti za unapređenje odnosa u oblasti ekonomije, energetike, vestačke inteligencije i bezbednosti.
Kakvu poruku šalje održavanje konferencije o međunarodnom položaju Srbije i politici predsednika Aleksandra Vučića?
Ovo je ozbiljan signal da je Srbija pouzdan partner SAD i da se uvažava insistiranje predsednika Vučića na vođenju samostalne politike i vođenja računa o sopstvenim nacionalnim i ekonomskim interesima.
Može li održavanje CPAC konferencije doprineti jačanju geopolitičkog položaja Srbije i njenog uticaja među evropskim konzervativnim pokretima?
Održavanje CPAC konferencije će učiniti Srbiju centrom konzervativne i suverenističke ideje u Evropi i sigurno će dodatno pojačati ugled zemlje i njenu geopolitičku poziciju.
Kakve konkretne ekonomske koristi Srbija može da očekuje od jačanja saradnje sa SAD, posebno u oblasti energetike, investicija i novih tehnologija?
Politička bliskost i saradnja uvek u odnosima sa SAD prati se novim investicijama i siguran sam da će CPAC doprineti ubrzanom procesu saradnje u oblasti energetike i energetske diversfikacije Srbije, novih investicija i radnih mesta zasnovanih na novim tehnologijama i inovacijama koje će učiniti srpsku privredu jednom od najkonkurentnijih u regionu Jugoistočne Evrope.
Balkan Watch imao je priliku da čuje mišljenje i Vladislava Dajkovića, predsednika Slobodne Crne Gore, o političkoj važnosti ovog događaja za Srbiju, Crnu Goru, kao i širi region.
Šta dolazak američke konzervativne organizacije CPAC u Beograd u novembru govori o međunarodnoj poziciji Srbije i njenom mestu u savremenom konzervativnom pokretu?
Sama činjenica da jedna od najuticajnijih američkih konzervativnih organizacija dolazi upravo u Beograd predstavlja važan politički signal. To pokazuje da Srbija postaje sve vidljivija na mapi međunarodnog konzervativnog pokreta i da Balkan više nije samo prostor na kojem se prelamaju interesi velikih sila, već može biti i mesto okupljanja političkih ideja i međunarodnog dijaloga.
Posebno je zanimljivo što ovaj skup dolazi u vremenu kada se širom Evrope i sveta vode ozbiljne rasprave o nacionalnom suverenitetu, tradicionalnim vrednostima, porodici, veri i pravu naroda da samostalno odlučuju o svojoj budućnosti.
Smatram da Srbija ima istorijsko i političko iskustvo koje je čini važnim sagovornikom u tim raspravama. Srpski narod je kroz svoju istoriju pokazao koliko mu znače sloboda, nezavisnost i očuvanje nacionalnog identiteta.
Međutim, dolazak CPAC-a ne treba posmatrati kao automatsku potvrdu bilo čije politike, već kao priliku da se glas Srbije i našeg regiona snažnije čuje u međunarodnim krugovima.
Za mene je posebno važno da srpski narod, bez obzira na to u kojoj državi živi, ima pravo da neguje svoj identitet, jezik, veru i kulturu, bez političkih pritisaka i diskriminacije.
Vreme je da Balkan prestane da bude samo tema razgovora velikih sila i da počne ravnopravno da učestvuje u razgovorima o sopstvenoj budućnosti.
Može li ovaj skup doprineti jačem povezivanju suverenističkih i konzervativnih snaga na Balkanu, posebno Srbije i Crne Gore?
Apsolutno verujem da može, ali pod uslovom da se ne završi samo na fotografijama, protokolarnim susretima i velikim govorima, već da iz njega proistekne konkretna saradnja.
Srbija i Crna Gora imaju posebne istorijske, kulturne, duhovne i porodične veze. Zato smatram da je potpuno prirodno da političke organizacije koje se zalažu za očuvanje nacionalnog identiteta, tradicionalnih vrednosti i državnog suvereniteta međusobno razgovaraju i sarađuju.
Kao predsednik Slobodne Crne Gore, smatram da je izuzetno važno da se i glas Srba iz Crne Gore čuje na međunarodnim skupovima ovog karaktera. Mi imamo svoje autentično političko iskustvo, svoje izazove i pitanja koja još čekaju pravedno rešenje, od statusa srpskog jezika do pitanja dvojnog državljanstva i ravnopravnosti srpskog naroda.
Želim posebno da naglasim da politička saradnja Srbije i Crne Gore ne treba da bude usmerena protiv bilo koga. Naprotiv, ona treba da doprinosi stabilnosti, međusobnom poštovanju, ekonomskom razvoju i zaštiti prava svih građana.
Takođe, smatram da konzervativne i suverenističke ideje ne moraju biti suprotstavljene saradnji sa Evropom i Amerikom. Suština je u tome da saradnja podrazumeva međusobno uvažavanje, a ne odricanje od sopstvenog identiteta.
Na kraju, za mene je najvažnija jedna poruka: možemo sarađivati sa čitavim svetom, a da pritom ne zaboravimo ko smo, odakle dolazimo i koje vrednosti želimo da sačuvamo za buduće generacije.
