Gotovo polovina pripadnika generacije Z (48 odsto) i 45 odsto milenijalaca pronalazi ponude za Crni petak putem preporuka influensera, kreatora sadržaja i društvenih mreža, pokazalo je istraživanje kompanije Kaspersky. Starije generacije, s druge strane, više se oslanjaju na internet pretraživače i zvanične sajtove prodavnica.
Istraživanje, sprovedeno među 7.200 potrošača širom sveta, pokazalo je značajne razlike u načinu na koji različite generacije pronalaze popuste i donose odluke o kupovini putem interneta.
Dok generacija Z i milenijalci najčešće koriste društvene mreže kao izvor informacija o ponudama, taj način kupovine manje je zastupljen među pripadnicima generacije X (35 odsto) i bejbi bumerima (28 odsto).
Starije generacije više veruju internet prodavnicama
Prema rezultatima istraživanja, 43 odsto pripadnika generacije X i 39 odsto bejbi bumera prednost daje direktnoj pretrazi internet prodavnica i veb-sajtova brendova.
Ovaj način pronalaženja popusta popularan je i među mlađim generacijama, pa ga koristi po 41 odsto pripadnika generacije Z i milenijalaca.
Promotivni imejlovi i dalje privlače pažnju približno 30 odsto milenijalaca, pripadnika generacije X i bejbi bumera.
Istovremeno, oko 30 odsto potrošača iz svih generacija oslanja se na preporuke porodice, prijatelja i kolega.
Veštačka inteligencija sve više utiče na kupovinu
Istraživanje pokazuje da su preporuke zasnovane na veštačkoj inteligenciji ušle među pet najčešće korišćenih načina za pronalaženje popusta.
Ovakve preporuke koristi 19 odsto pripadnika generacije Z i 18 odsto milenijalaca.
Među pripadnicima generacije X taj procenat iznosi 15 odsto, dok se 13 odsto bejbi bumera oslanja na preporuke veštačke inteligencije prilikom pretrage ponuda.
Sajberkriminalci koriste influensere i dipfejk tehnologiju
Stručnjaci kompanije Kaspersky upozoravaju da sajberkriminalci prilagođavaju prevare kanalima na kojima različite generacije najčešće traže proizvode.
Na društvenim mrežama, posebno TikToku i Instagramu, sve su prisutnije prevare koje koriste veštačku inteligenciju i dipfejk tehnologiju.
Lažni ili virtuelni influenseri mogu reklamirati nepostojeće proizvode, navodno ručno izrađene predmete ili preparate sa neutemeljenim zdravstvenim tvrdnjama, navodeći potrošače da novac uplate direktno prodavcu.
U pojedinim slučajevima kupci dobijaju jeftine fabričke proizvode koji ne odgovaraju reklamiranim, dok u drugim ostaju bez novca.
Dodatni problem predstavljaju fotografije i opisi proizvoda generisani pomoću veštačke inteligencije, koji mogu stvoriti pogrešnu predstavu o kvalitetu i izgledu robe.
Ni tradicionalni načini kupovine nisu bezbedni
Potrošači koji koriste internet pretraživače, zvanične sajtove prodavnica i promotivne imejlove takođe su izloženi riziku od prevara.
Sajberkriminalci često kreiraju lažne internet prodavnice, fišing stranice koje oponašaju poznate brendove i obmanjujuće promotivne poruke.
Cilj takvih prevara može biti krađa novca, podataka o platnim karticama ili drugih ličnih informacija.
Kako se zaštititi tokom Crnog petka?
Stručnjaci savetuju potrošačima da pre kupovine provere pouzdanost prodavca i verodostojnost ponude.
Prilikom kupovine putem društvenih mreža preporučuje se provera starosti naloga, komentara drugih korisnika i eventualnih neuobičajenih karakteristika profila.
Kod internet prodavnica važno je proveriti reputaciju trgovca, uslove povraćaja novca i da li su ponuđeni popusti realni.
Poseban oprez potreban je prilikom otvaranja linkova iz imejlova, poruka i oglasa na društvenim mrežama.
Potrošači ne bi trebalo automatski da veruju fotografijama, video-snimcima i preporukama, jer sadržaj generisan veštačkom inteligencijom može izgledati veoma uverljivo.
Iz kompanije Kaspersky upozoravaju da je tokom velikih rasprodaja posebno važno proveravati adrese veb-sajtova i izbegavati sumnjive ponude koje obećavaju nerealno velike popuste.
