Krajnje desničarska „Alternativa za Nemačku” (AfD) — osnovana pre više od decenije kao reakcija na način na koji se EU nosila sa krizom evra — sada prilagođava svoju viziju Evrope, u trenutku kada ona i njeni desničarski saveznici u inostranstvu stiču sve veći uticaj.
Nakon istorijske pobede na pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhaltu u septembru, ova stranka — trenutno najpopularnija u Nemačkoj prema nacionalnim anketama — deluje bliže nego ikada ulasku u vladu na saveznom nivou, što bi se moglo dogoditi pre kraja ove decenije.
Ova mogućnost pokreće raspravu o tome kako pronaći ravnotežu između identiteta stranke koja se protivi establišmentu i potrebe da se ona predstavi kao pouzdan partner potencijalnim saveznicima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Osnovana 2013. godine, u atmosferi gneva zbog finansijskog spasavanja prezaduženih članica evrozone, AfD je nastala kao pokret koji se protivio zajedničkoj valuti.
Iako je kasnije proširila svoje kritike i na samu Evropsku uniju, stranka je najveću podršku stekla pre svega svojim stavom protiv imigracije — pristupom za koji njeni protivnici, kao i domaća obaveštajna služba, tvrde da opasno zadire u domen supremacizma i ksenofobije, pojava koje su obeležile mračnu prošlost Nemačke.
IDEOLOGIJA KRAJNJE DESNICE JAČA ŠIROM EVROPE
AfD odbacuje optužbe za ekstremizam, a mnogi njeni članovi sada ističu da, s obzirom na sve veće prihvatanje radikalnijih desničarskih stavova i rastući uticaj sličnih političkih opcija širom Evrope, reformisanje EU iznutra predstavlja efikasniji put nego njeno potpuno napuštanje.
„Nikada, još od završetka Drugog svetskog rata, izgledi za reformisanje EU u skladu sa našom vizijom nisu bili bolji”, izjavio je Sebastijan Mincenmajer, poslanik AfD-a u nemačkom parlamentu.
Međutim, cilj napuštanja evra — koji je bio veoma važan mnogim osnivačima i prvim pristalicama AfD-a — pokazao se kao pitanje koje je mnogo teže rešiti. Mlađi članovi, poput Žan-Paskala Homa, dvadesetdevetogodišnjeg predvodnika stranačkog omladinskog ogranka „Generacija Nemačka” (Generation Deutschland), smatraju da bi tvrdokorni stavovi o Evropi mogli da ugroze najrealniji put stranke AfD ka vlasti na saveznom nivou: potencijalnu saradnju sa konzervativnim Hrišćansko-demokratskom unijom (CDU) kancelara Fridriha Merca, koji trenutno odbacuju svaku mogućnost saveza.
Prošlog meseca, kopredsednica AfD-a Alis Vajdel predstavila je u Evropskom parlamentu u Strazburu strateški dokument pod nazivom „Novi dogovor za Evropu” (New Deal for Europe), zajedno sa saveznicima iz grupacije „Evropa suverenih nacija” (ESN).
Dokument pomera težište sa napuštanja evrozone i EU, usmeravajući pažnju na ponovne pregovore o sporazumima radi uspostavljanja labavije unije.
Predlaže se mehanizam „izuzeća” (opt-out) za članice koje odbijaju zajedničke politike – na primer, one koje se tiču izdataka za odbranu ili imigracije – kao i strože sprovođenje budžetskih pravila, uz ostavljanje mogućnosti za zadržavanje evra.
Ukoliko napori za reformu ne urode plodom, dokument predviđa da bi se o budućem evropskom kursu Nemačke odlučivalo putem referenduma.
AFD SE ZALAŽE ZA „EVROPU OTADŽBINA”
Vajdelova je izjavila novinarima da se AfD i grupacija ESN zalažu za „evropsku uniju, Evropu otadžbina”, ali nije želela da precizira da li i dalje želi da Nemačka napusti evrozonu ili EU.
Odustajanjem od svog dosadašnjeg protivljenja, AfD bi krenuo putem kojim su već prošle druge krajnje desničarske stranke, koje su ostvarile uspeh u drugim delovima evrozone.
Francuska stranka „Nacionalno okupljanje” (Rassemblement National) dugo se zalagala za napuštanje evra, ali je pod vođstvom Marin le Pen postepeno odustala od tog zahteva u nastojanju da privuče šire biračko telo; danas je ta stranka favorit za pobedu na predsedničkim izborima koji se održavaju sledeće godine.
U Italiji, stranka „Braća Italije” (Fratelli d’Italia), koju predvodi premijerka Đorđa Meloni, ublažila je svoju evroskeptičnu retoriku nakon dolaska na vlast, opredelivši se za ostvarivanje svojih ciljeva unutar okvira EU. Kada je reč o našem okruženju, austrijska krajnje desničarska Slobodarska partija (FPÖ), koja ima bliske veze sa strankom AfD, odbacila je većinu svojih antievropskih stavova na putu ka učešću u vlasti u okviru nacionalnih vladajućih koalicija.
„Austrija služi kao model za AfD”, izjavio je Volfgang Šreder, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Kaselu.
„U tom smislu, verovatno je samo pitanje vremena kada će odustati od tih stavova”, rekao je Šreder, dodajući da ne veruje da će to naići na značajan otpor.
