Ekstremne vrućine mogle bi tokom 2026. godine da nanesu evropskoj ekonomiji štetu od oko 180 milijardi evra, što odgovara približno jednom procentu BDP-a Evropske unije.To bi gotovo u potpunosti poništilo očekivani privredni rast od oko 1,1 odsto i EU dovelo blizu stagnacije. Među najvećim članicama, Francuska bi mogla da bude najteže pogođena.
Prema analizi banke Triodos, dugotrajni toplotni talasi i šumski požari utiču na ekonomiju kroz više kanala. Poljoprivreda trpi zbog slabijih prinosa useva i manjeg prinosa mleka, što dodatno podiže cene hrane. Problemi pogađaju i energetiku, jer visoke temperature mogu da smanje proizvodnju hidroelektrana i termoelektrana, ograniče rad nuklearnih elektrana i umanje efikasnost solarnih panela. Istovremeno, više temperature mogu da dovedu do rasta cena električne energije.
Poremećaji su vidljivi i u saobraćaju, posebno na železnicama, putevima i unutrašnjim plovnim putevima, što dodatno povećava ekonomske gubitke.
Ipak, najveći i najteže merljiv deo štete odnosi se na produktivnost zaposlenih. Kada temperature pređu približno 25 do 30 stepeni Celzijusa, radna efikasnost počinje da opada, naročito kod poslova koji se obavljaju na otvorenom i zahtevaju fizički napor. Posledice osećaju i zaposleni u kancelarijama, jer visoke temperature mogu da naruše san, koncentraciju i kognitivne sposobnosti.
Ako se ovakvi toplotni talasi budu ponavljali i postajali intenzivniji, njihov uticaj mogao bi da predstavlja sve veći teret za evropske ekonomije.
