Upravni sud poništio je rešenje Komisije za hartije od vrednosti iz 2017. godine kojim je kompaniji Napred razvoj i povezanim firmama bilo odobreno objavljivanje ponude za preuzimanje akcija Energoprojekta, čime je otvoreno novo poglavlje u jednom od najdužih sporova na domaćem tržištu kapitala.
Sud je predmet vratio Komisiji na ponovno odlučivanje, što znači da je dozvola na osnovu koje je izvršeno preuzimanje većinskog paketa akcija proglašena nezakonitom.
Devet godina sudskog spora
Postupak su još 2017. godine pokrenuli tadašnji direktor Energoprojekta Vladimir Milovanović i direktor pravnih poslova Jovan Nikčević, osporavajući zakonitost odluke Komisije za hartije od vrednosti.
U međuvremenu su Napred razvoj i povezane kompanije postale većinski vlasnici Energoprojekta, a nedavno su kupovinom državnog udela povećali vlasništvo na oko 90 odsto, čime su stekli uslove za prinudni otkup preostalih akcija.
Promena stava Upravnog suda
Upravni sud je 2023. godine prvobitno odbacio tužbu bivšeg rukovodstva Energoprojekta. Međutim, nakon žalbe, Vrhovni sud je 2025. godine ukinuo tu odluku i predmet vratio na ponovno odlučivanje.
Postupajući po toj presudi, Upravni sud sada je zaključio da je tužba osnovana i poništio rešenje Komisije iz 2017. godine.
Šta presuda znači za Energoprojekt
Iako je odluka poništena, pravni stručnjaci ocenjuju da nije realno očekivati vraćanje već prenetih akcija malim akcionarima. Umesto toga, moguće su tužbe za naknadu štete ukoliko se proceni da su akcije bile otkupljene po nižoj vrednosti od njihove stvarne tržišne cene.
Prema navodima sagovornika upoznatog sa slučajem, više stotina akcionara već razmatra pokretanje postupaka za obeštećenje, dok bi njihov broj mogao biti i znatno veći.
Ostaju otvorena brojna pitanja
Presuda otvara i pitanje daljih poteza Komisije za hartije od vrednosti, koja sada mora ponovo da odlučuje o slučaju. Ukoliko donese identičnu odluku kao 2017. godine, moguće je pokretanje novih upravnih sporova i nastavak dugogodišnjeg pravnog procesa.
U sporu se, između ostalog, osporava da li su ponuđači imali sve potrebne saglasnosti za preuzimanje, da li je Komisija pravilno ukinula meru oduzimanja prava glasa, kao i da li su tokom postupka dostavljene potpune informacije o finansijskom stanju ponuđača. Komisija odbacuje ove navode i tvrdi da je postupala u skladu sa zakonom.
Pročitajte više na Forbes Srbija.
