Vlade zemalja članica Evropske unije potrošile su tokom 2026. godine ukupno 17,9 milijardi evra na mere kojima su ublažavale posledice rasta cena nafte i gasa za domaćinstva i preduzeća, saopštila je Evropska komisija.
Komisija je istovremeno pozvala članice da budu preciznije u usmeravanju pomoći, kako bi mere prvenstveno obuhvatile najugroženije građane i kompanije, uz što manje opterećenje za državne budžete.
U dokumentu pripremljenom kao smernica za razgovore ministara finansija evrozone 8. oktobra, EK je pozvala vlade i da povećaju ulaganja u elektroenergetske mreže, kao i da smanje poresko opterećenje električne energije u odnosu na gas kako bi podstakle napuštanje fosilnih goriva, prenosi Rojters.
Slabiji rast očekuje se naredne godine
Evropska komisija procenjuje da će privredni rast evrozone ove godine biti nešto viši od 0,9 odsto, koliko je prognozirano u maju. Međutim, rast u 2027. mogao bi da bude slabiji od prethodno očekivanih 1,2 odsto.
Inflacija bi ove godine trebalo da ostane približno u skladu sa ranijom prognozom od tri odsto, dok Komisija za 2027. očekuje stopu višu od prethodno projektovanih 2,3 odsto.
„U međuvremenu su troškovi zaduživanja država članica značajno porasli, što naglašava potrebu za fiskalnom opreznošću“, navela je Komisija.
Prema podacima EK, od izbijanja sukoba na Bliskom istoku 25 država članica uvelo je fiskalne mere za ublažavanje posledica visokih cena energenata. Njihova ukupna vrednost dostigla je 17,9 milijardi evra, što odgovara približno 0,1 odsto BDP-a Evropske unije u 2026. godini.
Komisija traži ciljanu i privremenu pomoć
EK preporučuje da kratkoročne mere budu prvenstveno usmerene na najugroženije, kako bi se ograničili fiskalni troškovi i istovremeno očuvali ciljevi dekarbonizacije evropskog energetskog sistema.
Prinosi na državne obveznice zemalja evrozone približili su se višegodišnjim maksimumima, dok produženi energetski šok utiče i na očekivanja u vezi sa budućom monetarnom politikom Evropske centralne banke.
„Ako vlade žele da pomognu potrošačima i preduzećima, trebalo bi to da čine kroz kratkoročne mere koje su dobro osmišljene, usmerene i privremene, što je ključna lekcija iz energetske krize od 2022. do 2023. godine“, poručila je Evropska komisija.
