Eurostat istražio kupovnu moć Rumunija se penje sa 20. na 12. mesto, dok Makedonija napreduje sa 24.
Minimalne zarade u Evropi značajno variraju kada se upoređuju samo nominalni iznosi, ali se rangiranje dramatično menja kada se uzme u obzir kupovna moć građana. Najnoviji podaci za drugu polovinu 2026. godine pokazuju da je samo osam od 29 evropskih zemalja povećalo bruto minimalnu zaradu od januara do jula, dok je inflacija nastavila da utiče na realnu vrednost zarade, prenosi Euronews.
Poređenje nominalnih plata i realne kupovne moći pokazuje da neke zemlje ostvaruju značajan napredak kada se uzmu u obzir troškovi života. Rumunija i Makedonija su među najvećim dobitnicima na rang listi.
Rumunija se penje sa 20. na 12. mesto, dok Makedonija napreduje sa 24. na 16. mesto Hrvatska i Bugarska takođe imaju bolju poziciju u pogledu kupovne moći, rangirajući se više nego što sami iznosi u evrima pokazuju. U periodu od januara do jula 2026. godine, samo osam zemalja je prijavilo povećanje minimalne zarade u lokalnoj valuti.
Najveći porast zabeležen je u Makedoniji sa 6,9%, zatim u Rumuniji i Estoniji sa 6,8%. Zatim slede Belgija sa 5,8%, Grčka sa 4,5%, Luksemburg sa 2,5%, Francuska sa 2,4% i Holandija sa 1,9%.
U preostalim zemljama minimalne zarade su ostale nepromenjene, što znači da su radnici sa najnižim prihodima u delovima Evrope doživeli pad realne kupovne moći zbog inflacije.
Iako zapadnoevropske zemlje dominiraju po pitanju minimalne zarade u evrima, troškovi života igraju ključnu ulogu. Zato rangiranje pariteta kupovne moći pokazuje da je razlika između evropskih zemalja manja nego što se na prvi pogled čini – a neke zemlje sa nižim nominalnim platama pružaju veću realnu vrednost svojim građanima.
