Ruska ambasada u BiH napala nemačkog ambasadora zbog stavova o Šmitu i gasovodu: „Zašto Berlin nije tražio konsenzus 2021. godine?“
Ambasada Rusije u Bosni i Hercegovini oštro je reagovala na izjave nemačkog ambasadora u BiH Alfreda Granasa o izboru novog visokog predstavnika u toj zemlji, poručivši da se stavovi Berlina razlikuju od principa koje, kako navode, sada zagovara.
Nemački ambasador je istakao da visoki predstavnik u BiH može biti imenovan isključivo uz konsenzus članova Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIK), što je izazvalo reakciju Moskve zbog slučaja imenovanja Kristijana Šmita 2021. godine.
„Zašto onda predstavnik Nemačke nije zauzeo takav stav 2021. godine, kada u Upravnom odboru nije bilo konsenzusa oko imenovanja Kristijana Šmita? Verovatno zato što Berlin smatra svoj stav jedino ispravnim, a da se stav Moskve može zanemariti“, navodi se u saopštenju ruske ambasade.
U reakciji se dalje ocenjuje da je takav odnos „manifestacija svima poznate arijske rasne superiornosti“, uz poruku da „svet pamti čime se sve završilo 1945. godine“.
Spor oko Južne gasne interkonekcije
Ruska ambasada osvrnula se i na stavove nemačkog ambasadora o projektu Južne gasne interkonekcije između Bosne i Hercegovine i Hrvatske, koji bi trebalo da omogući BiH pristup alternativnim izvorima gasa i smanji zavisnost od ruskog energenta.
U saopštenju Moskva tvrdi da postoji kontradiktornost u stavu Berlina, navodeći da nemački ambasador istovremeno govori o koristima oslobađanja BiH od ruskog gasa, ali i da projekat nije u potpunosti usklađen sa pravilima Evropske unije.
„Da li ima logike u ovoj izjavi predstavnika nacije koja je dala svetu Hegela? Ili je ovo dijalektička logika koja se svodi na postulat: U inat Rusiji sebi i u glavu pucaću“, navela je ruska ambasada.
Moskva je kritikovala i energetsku politiku Nemačke, tvrdeći da se posledice smanjenog uvoza ruskog gasa već osećaju u nemačkoj privredi.
„Svima je jasno šta se dešava sa Nemačkom bez ruskog gasa“, navodi se u saopštenju, uz tvrdnju da je Berlin „pristavši na eksploziju Severnog toka“ sam sebe doveo u nepovoljan položaj.
Optužbe za licemerje oko ruskog LNG-a
Ruska ambasada je ocenila i da evropske zemlje, uključujući Nemačku, i dalje nabavljaju ruski tečni prirodni gas (LNG), uprkos nastojanjima da smanje energetsku zavisnost od Moskve.
„Želeći da prekine snabdevanje BiH ruskim gasom, Nemačka istovremeno, kao i mnoge evropske zemlje, i dalje kupuje ruski LNG, panično dopunjavajući prazne zalihe“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da se, prema tvrdnjama ruske strane, deo tih kupovina ne prikazuje direktno u statistikama jer se realizuje preko posredničkih zemalja, poput Belgije.
„Što se kaže, licemerje u svom punom sjaju“, zaključila je Ambasada Rusije u BiH.
Spor oko imenovanja visokog predstavnika i energetske politike dodatno pokazuje duboke podele među međunarodnim akterima uključenim u pitanja Bosne i Hercegovine, gde Rusija i zapadne zemlje već godinama imaju različite stavove o ulozi međunarodne zajednice i budućem uređenju zemlje.
