Građani Kazahstana u nedelju izlaze na vanredne parlamentarne izbore, na kojima će, prema procenama analitičara, predsednik Kasim-Žomart Tokajev dodatno učvrstiti vlast.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju veliku prednost nove stranke, dok se očekuje da će u parlament ući i nekoliko manjih opozicionih partija, za koje analitičari navode da su uglavnom lojalne Tokajevu.
Tokajev je na mestu predsednika nasledio Nursultana Nazarbajeva, koji je Kazahstanom vladao od 1990-ih, ali se 2022. politički distancirao od svog prethodnika, prenosi Rojters. Istovremeno je zadržao bliske odnose sa Kinom, Zapadom i Rusijom, a prošlog meseca je javno sugerisao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da bi trebalo da postigne mir u Ukrajini.
Nemire iz 2022. godine, u kojima je u sukobima sa bezbednosnim snagama poginulo više od 200 ljudi, Tokajev je opisao kao pokušaj državnog udara koji su organizovali elementi lojalni Nazarbajevu.
Dugogodišnja vladajuća stranka Amanat, koja je decenijama dominirala političkom scenom zemlje, početkom godine glasala je za raspuštanje i pripajanje stranci Adilet, koju predvode Tokajevljevi bliski saradnici.
Ustavne promene usvojene na referendumu u martu predviđaju ukidanje dvodomnog i uvođenje jednodomnog parlamenta, kao i novu funkciju potpredsednika. Ustavni sud je prošlog meseca ocenio da su izmene praktično poništile Tokajevljeve prethodne mandate prema ranijem ustavu, čime mu je omogućena kandidatura za novi sedmogodišnji mandat.
Kazahstan obezbeđuje oko dva odsto dnevne svetske proizvodnje nafte, a najveći deo izvoza u Evropu ide preko Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma do ruske luke Novorosijsk. Naftovod i tankeri povremeno su bili meta ukrajinskih dronova, što je izazivalo prekide u izvozu.
Kao i druge zemlje centralne Azije, Kazahstan je imao koristi od preusmerenih trgovinskih tokova zbog rata u Ukrajini, iako je privredni rast povremeno bio praćen rastom inflacije.
