Inflacija u Srbiji u julu je usporila na 1,9 odsto na godišnjem nivou, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Time je potvrđeno da je rast potrošačkih cena pao na najniži nivo u poslednjih više od pet godina.
Najveći doprinos usporavanju inflacije imalo je pojeftinjenje hrane, koja u ukupnoj strukturi indeksa potrošačkih cena učestvuje sa 28,15 odsto. Prema podacima za jul, cene hrane bile su niže oko sedam odsto nego u istom periodu prethodne godine.
Najizraženiji pad zabeležen je kod voća i orašastih plodova, čije su cene smanjene za 19,5 odsto. Povrće, gomolji i mahunarke pojeftinili su 16,6 odsto, dok je kategorija šećera, slatkiša i deserata zabeležila pad cena od 8,9 odsto.
Inflacija prvi put ispod dva odsto od marta 2021.
Sadašnja stopa predstavlja važnu prekretnicu, budući da je poslednji put inflacija u Srbiji bila ispod dva odsto u martu 2021. godine, kada je iznosila 1,8 odsto.
Podaci RZS usledili su nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prethodno najavio da bi julska inflacija mogla da bude 1,9 odsto.
Istovremeno, rezultat je bio bolji od očekivanja većine ekonomista. Bloombergova anketa sprovedena početkom avgusta pokazala je da su analitičari u proseku očekivali inflaciju od oko dva odsto, dok su njihove prognoze bile u rasponu od 1,9 do 3,8 odsto.
Prognoze su u odnosu na prethodni mesec dodatno smanjene. U ranijoj anketi očekivanja su se kretala od 2,4 do 4,1 odsto, uz srednju procenu od 3,8 odsto.
Cene pale i na mesečnom nivou
Pored međugodišnjeg usporavanja inflacije, u julu je zabeležen i pad potrošačkih cena od 0,2 odsto u odnosu na jun.
I na mesečnom nivou glavni faktor bilo je pojeftinjenje hrane. Ipak, kada se julske cene uporede sa decembrom 2025. godine, one su i dalje više za oko 2,5 odsto.
Kretanje cena hrane poslednjih meseci povezano je, između ostalog, sa boljom poljoprivrednom sezonom u odnosu na prethodne godine. Ekonomisti ocenjuju da je povoljnija ponuda poljoprivrednih proizvoda značajno doprinela smanjenju pritiska na ukupnu inflaciju.
Šta se dešavalo nakon ukidanja ograničenja marži?
Kretanje inflacije tokom 2026. godine bilo je prilično promenljivo. Nakon isteka šestomesečnih državnih mera kojima su bile ograničene trgovinske marže, došlo je do ubrzanja rasta cena.
Inflacija je u maju dostigla 3,5 odsto, što je bio njen najbrži međugodišnji rast od avgusta 2025. godine. Već u junu usledio je značajan pad, na 2,7 odsto, a u julu je inflacija dodatno usporila na 1,9 odsto.
Na kretanje cena uticalo je i tržište energenata. Zbog nestabilnosti na svetskom tržištu nafte i posledica sukoba na Bliskom istoku, država je intervenisala kroz mere poput smanjenja akciza na gorivo, dok se cene naftnih derivata u Srbiji i dalje administrativno određuju na nedeljnom nivou.
Ekonomisti, međutim, upozoravaju da bi dugotrajniji rast cena nafte mogao ponovo da poveća inflatorne pritiske. Poseban rizik predstavljaju i vremenske prilike, odnosno eventualne suše koje bi mogle da smanje poljoprivrednu proizvodnju i ponovo podignu cene hrane.
Jesen može doneti nove inflatorne pritiske
Iako je trenutna stopa inflacije povoljna, stručnjaci upozoravaju da se pritisci na cene ne mogu smatrati trajno otklonjenim.
Posebno se kao rizičan period izdvajaju jesenji meseci, kada tradicionalno dolazi do promene cena pojedinih proizvoda i usluga, uključujući one čije cene direktno ili indirektno zavise od državnih odluka.
Među potencijalnim rizicima pominju se cene energenata, električne energije i nafte, ali i stanje u poljoprivredi. Ukoliko bi došlo do dužeg perioda visokih cena energenata ili slabije poljoprivredne proizvodnje, deo tih troškova mogao bi ponovo da se prelije na krajnje potrošače.
NBS za sada ne menja kamatnu stopu
Uprkos značajnom usporavanju inflacije, očekivanja ekonomista su da Narodna banka Srbije za sada neće smanjivati referentnu kamatnu stopu.
Ona se trenutno nalazi na nivou od 5,75 odsto, na kojem je od septembra 2024. godine. Analitičari ne očekuju promenu ni na narednoj sednici, imajući u vidu rizike povezane sa energentima i mogućnost ponovnog rasta inflacije.
NBS je ranije saopštila da očekuje da će inflacija do septembra ostati u okviru ciljanog raspona od 3 odsto, plus ili minus 1,5 procentnih poena. Centralna banka je, međutim, upozorila da bi krajem 2026. i početkom 2027. godine inflacija privremeno mogla da pređe gornju granicu tog raspona, pre nego što se tokom sredine 2027. ponovo približi ciljanim vrednostima.
Pad inflacije na 1,9 odsto predstavlja dobru vest za građane i privredu, ali naredni meseci biće važni za procenu da li je reč o stabilnom trendu ili privremenom smirivanju izazvanom prvenstveno nižim cenama hrane prenosi Bloomberg Ardia
