Srebro prepolovilo vrednost od januarskog rekorda: Šta je oborilo cenu i da li se plemeniti metal sada vraća?

Cena srebra prošla je od početka godine kroz jedan od najturbulentnijih perioda u novijoj istoriji. Nakon snažnog rasta tokom 2025. i početkom 2026. godine, kada je cena prvi put probila granicu od 100 dolara za uncu i krajem januara dostigla rekord iznad 120 dolara, srebro se sada nalazi više od 40 odsto ispod istorijskog maksimuma.

Posebno je zanimljivo to što je do velikog dela pada došlo nakon eskalacije sukoba između SAD i Irana, u trenutku kada bi prema tradicionalnoj tržišnoj logici plemeniti metali trebalo da budu među glavnim dobitnicima. Međutim, srebro ima jednu važnu karakteristiku koja ga razlikuje od zlata, osim investicionog, ono ima i snažan industrijski karakter.

Kako je srebro stiglo iznad 100 dolara?

Rast cene srebra tokom prošle godine bio je jedan od najsnažnijih u novijoj istoriji tržišta plemenitih metala, a euforija se nastavila i početkom 2026. godine. Cena je prvi put prešla psihološku granicu od 100 dolara za uncu, da bi krajem januara dostigla više od 120 dolara.

Istovremeno je delovalo nekoliko faktora. Niže kamatne stope podsticale su ulaganja, dok je snažan investicioni ciklus povezan sa veštačkom inteligencijom povećavao potražnju za infrastrukturom, elektronikom i data centrima.

Srebro je posebno važno za ove sektore zbog izuzetne električne i termalne provodljivosti. Koristi se u elektronskim komponentama, elektroenergetskim sistemima, automobilima, solarnim panelima i različitim tehnološkim uređajima.

Za razliku od zlata, koje je pre svega investiciona i monetarna imovina, srebro je istovremeno i industrijska sirovina. Zbog toga njegova cena snažno zavisi od stanja svetske ekonomije i investicija.

Dodatni problem predstavlja ograničena ponuda. Tržište srebra trebalo bi i 2026. godine da zabeleži šestu uzastopnu godinu strukturnog deficita, što znači da proizvodnja ne prati dovoljno brzo ukupnu potražnju.

Kombinacija nižih kamata, snažnih ulaganja u tehnologiju i ograničene ponude tako je stvorila gotovo idealne uslove za rast cene.

Zašto je rat oborio srebro umesto da ga pogura?

Kada je došlo do eskalacije sukoba sa Iranom, tržište je reagovalo drugačije nego što bi se očekivalo za klasičnu „sigurnu luku“.

Ključni problem postala je nafta. Strah od poremećaja snabdevanja kroz Ormuski moreuz podigao je cenu energenata i ponovo otvorio pitanje inflacije. Ako bi skuplja energija duže održavala inflaciju iznad ciljane stope, centralne banke bi imale manje prostora za smanjenje kamata.

To je dovelo do rasta prinosa na obveznice i podržalo dolar. Za plemenite metale to predstavlja problem, jer oni sami po sebi ne donose kamatu. Kada investitor može da ostvari veći prinos na dolar ili državne obveznice, relativna privlačnost zlata i srebra opada.

Kod srebra je situacija bila još složenija.

Strah od slabijeg privrednog rasta, skupljeg finansiranja i usporavanja investicija direktno pogađa industrijsku tražnju. Tako se srebro našlo između dve suprotstavljene sile: geopolitička neizvesnost trebalo je da podrži cenu, dok su inflacija, više kamatne stope, jači dolar i strah od ekonomskog usporavanja delovali u suprotnom smeru.

Srebro se ponovo budi

Posle višemesečnog pritiska, početak avgusta doneo je promenu raspoloženja. Cena srebra je tokom poslednje nedelje porasla oko 11 odsto, ali se i nakon tog skoka i dalje nalazi više od 40 odsto ispod januarskog rekorda.

Jedan od ključnih razloga za oporavak jesu očekivanja u vezi sa američkom monetarnom politikom.

Federalne rezerve su krajem jula zadržale kamatne stope nepromenjenim, dok su novi podaci sa američkog tržišta rada pokazali slabije rezultate od očekivanih. Takva situacija smanjila je pritisak na Fed da ponovo zaoštrava monetarnu politiku.

Prinosi na američke obveznice su pali, a dolar oslabio, što je ponovo otvorilo prostor za rast plemenitih metala.

Istovremeno, svaki signal koji ukazuje na smirivanje energetskih rizika sa Bliskog istoka mogao bi dodatno da ublaži inflatorne pritiske. Ukoliko bi se smanjio rizik od dugotrajnog poremećaja snabdevanja naftom, tržište bi moglo da dobije više prostora za očekivanje blaže monetarne politike.

Drugim rečima, isti mehanizam koji je prethodno oborio srebro sada bi mogao početi da radi u njegovu korist.

Dugoročna priča i dalje postoji, ali nije bez rizika

Dugoročna perspektiva srebra ostaje relativno snažna. Širenje elektroenergetskih mreža, elektrifikacija saobraćaja, razvoj automobilske industrije i ulaganja u AI infrastrukturu stvaraju nove izvore potražnje.

Posebno se izdvaja razvoj data centara. Prema procenama kompanije McKinsey, ulaganja potrebna za svetsku infrastrukturu data centara do kraja decenije mogla bi da dostignu više biliona dolara.

Ipak, nije dovoljno zaključiti da će više data centara automatski značiti i neprekidan rast potrošnje srebra.

Industrija već reaguje na visoku cenu ovog metala povećanjem efikasnosti i pronalaženjem alternativnih materijala. To je posebno vidljivo u proizvodnji solarnih panela, gde proizvođači pokušavaju da smanje količinu srebra potrebnu za svaku ćeliju.

Zbog toga se ove godine očekuje pad ukupne industrijske potrošnje srebra, uprkos rastu tražnje iz AI infrastrukture, elektroenergetskih mreža i drugih tehnoloških sektora.

Šta će sada biti najvažnije?

Srebro se trenutno nalazi između povoljne dugoročne priče i veoma neizvesne kratkoročne makroekonomske slike.

Ukoliko američko tržište rada nastavi da slabi, inflacija počne da popušta, dolar ostane pod pritiskom, a Federalne rezerve dobiju više prostora za smanjenje kamata, sadašnji oporavak mogao bi da dobije dodatni zamah.

Tom scenariju išlo bi u prilog i eventualno smirivanje energetskih rizika na Bliskom istoku.

Suprotno tome, nova eskalacija sukoba koja bi podigla cenu nafte, ponovni rast inflacije ili neočekivano snažni američki ekonomski podaci mogli bi ponovo da povećaju očekivanja viših kamata i ojačaju dolar.

To bi ponovo aktiviralo faktore koji su prethodnih meseci pritiskali cenu srebra.

Srebro ima dva lica

Upravo je dvostruka priroda srebra možda najbolji način da se razume njegovo trenutno kretanje.

Sa jedne strane, srebro je plemeniti metal koji reaguje na kamatne stope, vrednost dolara i tražnju investitora za sigurnošću. Sa druge strane, ono je industrijska sirovina čija potrošnja zavisi od ulaganja u energetiku, elektroniku, automobile, solarnu industriju i AI infrastrukturu.

Tokom 2025. godine ova dva lica uglavnom su delovala u istom smeru i gurala cenu naviše. Nakon eskalacije sukoba sa Iranom počela su da rade jedno protiv drugog.

Sada se, međutim, makroekonomska slika ponovo postepeno menja u korist plemenitih metala, dok dugoročni problem ograničene ponude pruža dodatnu podršku ceni.

Ipak, srebro je i nakon snažnog nedeljnog oporavka daleko od januarskog rekorda. Njegov naredni veliki potez zavisiće od toga da li će se ponovo istovremeno poklopiti povoljna monetarna politika, slabiji dolar, stabilnija inflacija i snažna industrijska tražnja.

Zato će naredni meseci biti važni ne samo za investitore u srebro već i za čitavo tržište plemenitih metala.