Albanske kriminalne mreže tokom poslednje decenije značajno su ojačale svoju poziciju u trgovini kokainom u Evropi, prelazeći od uloge posrednika i prevoznika do direktnog povezivanja sa dobavljačima u Južnoj Americi i organizovanja čitavog lanca distribucije.
Ipak, tvrdnja da su potpuno „preuzele evropsko tržište“ nije potvrđena, evropske institucije ih opisuju kao jedne od važnih i veoma aktivnih kriminalnih mreža, ali ne i kao jedine koje kontrolišu trgovinu kokainom.
Prema podacima Agencije Evropske unije za droge (EUDA), kriminalne mreže sa Zapadnog Balkana tokom poslednjih godina postale su značajni akteri na evropskom tržištu kokaina. Posebno se izdvajaju pojedine mreže povezane sa Albanijom, koje su uspostavile direktne kontakte sa dobavljačima u Ekvadoru, Kolumbiji i drugim državama Latinske Amerike. Na taj način deo tradicionalnih posrednika između proizvođača i evropskih kupaca postao je nepotreban.
Takav model omogućio je kriminalnim grupama da imaju veću kontrolu nad različitim fazama trgovine od nabavke i transporta, preko skladištenja, do distribucije na evropskom tržištu. Umesto klasične hijerarhijske organizacije sa jednim vođom, mnoge od ovih mreža funkcionišu kao skup manjih, međusobno povezanih grupa koje se oslanjaju na porodične, rodbinske i dugogodišnje lične veze.
Važnu ulogu u njihovom poslovanju imaju evropske luke. Antverpen, Roterdam i Hamburg među najznačajnijim su ulaznim tačkama za kokain koji u Evropu stiže iz Južne Amerike, dok kriminalne grupe koriste saradnike unutar logističkog sistema kako bi pokušale da drogu izvuku iz kontejnera pre nego što pošiljke prođu potpunu carinsku kontrolu.
Razmere problema pokazuju i podaci o zaplenama. U državama Evropske unije tokom 2023. godine zaplenjeno je rekordnih 419 tona kokaina, dok je Nemačka iste godine prijavila zaplenu oko 43 tone. Iako velike zaplene predstavljaju rezultat intenzivnijeg rada policijskih i carinskih službi, one istovremeno ukazuju na ogromne količine kokaina koje pokušavaju da uđu na evropsko tržište.
Evropol je u više međunarodnih operacija razbio kriminalne mreže povezane sa Albanijom koje su organizovale višetonske pošiljke kokaina, pranje novca i distribuciju droge širom Evrope. Jedan od poznatijih slučajeva bila je operacija protiv mreže „Kompania Bello“, koju su evropske institucije opisale kao jednu od najaktivnijih albansko-govorećih kriminalnih mreža uključenih u trgovinu kokainom.
Slučaj „Kompania Bello“ pokazao je koliko su pojedine kriminalne grupe uspele da povežu različite delove lanca od kontakata sa dobavljačima u Južnoj Americi, preko transporta i ulaska droge u Evropu, do veleprodajne distribucije i pranja novca.
Istovremeno, evropske policijske službe sve češće upozoravaju da trgovina kokainom nije problem samo velikih luka. Novac koji se generiše trgovinom droge ulazi u legalnu ekonomiju kroz različite oblike pranja novca, dok konkurencija među kriminalnim grupama može da dovede do nasilja, korupcije i obračuna koji se sve češće registruju i van tradicionalnih kriminalnih uporišta.
Uspon albanskih kriminalnih mreža zato predstavlja samo jedan deo šire transformacije evropskog tržišta kokaina. Njihov značaj jeste u tome što su pojedine grupe uspele da uspostave direktne veze sa izvorima droge u Južnoj Americi i da preuzmu veći broj karika u lancu trgovine. Međutim, evropsko tržište i dalje predstavlja prostor u kojem deluju različite međunarodne kriminalne organizacije, pa se borba protiv trgovine kokainom ne može svesti na jednu nacionalnu ili etničku grupu.
Podaci evropskih institucija istovremeno pokazuju da problem nije samo u organizaciji kriminalnih mreža, već i u rastućoj dostupnosti kokaina u Evropi. Rekordne zaplene, veliki broj međunarodnih operacija i sve složenije kriminalne strukture ukazuju na to da trgovina ovom drogom predstavlja jedan od najvažnijih izazova za evropske bezbednosne službe prenosi srpskiugao.
