Najnoviji podaci o raspoloženju birača u Crnoj Gori, iako se zbog ograde agencije kojoj su pripisani ne mogu tretirati kao zvanično i konačno istraživanje javnog mnjenja, otkrivaju politički trend koji je mnogo značajniji od same tabele procenata. Unutar srpskog biračkog tijela u Crnoj Gori u toku je ozbiljno političko prestrojavanje, a njegov najvidljiviji dobitnik u ovom trenutku je Demokratska narodna partija Milana Kneževića.
Podaci koje su objavile „Vijesti“ pokazuju da je Demokratska narodna partija Milana Kneževića od aprila do avgusta porasla sa 7,5 na 10,1 odsto, dok je Nova srpska demokratija Andrije Mandića pala sa 15,1 na osam odsto.
Međutim, ove brojke treba posmatrati sa rezervom. „Spektrum analitika“ naknadno je saopštila da podatke nije dostavila niti autorizovala i da se oni ne mogu predstavljati kao zvanični rezultati njenog istraživanja.
Zbog toga ih ne treba tretirati kao konačnu prognozu izbornog rezultata. Ipak, ukoliko makar približno odražavaju raspoloženje birača, odnos između dve srpske političke opcije otvara pitanje koje prevazilazi samu statistiku.
DNP raste, NSD pada
Najvažniji podatak nije da li DNP trenutno ima tačno 10,1 odsto podrške, već činjenica da se u objavljenim brojkama vidi potpuno suprotan trend dve stranke.
Dok podrška DNP-u raste, rejting NSD-a značajno pada.
To bi moglo da znači da deo birača koji se tradicionalno vezivao za NSD ne napušta srpski politički korpus, već traži drugog političkog predstavnika.
Posebno je zanimljiv podatak o biračima koji su se nacionalno izjasnili kao Srbi. Prema objavljenim brojkama, DNP među njima ima 20,5 odsto podrške, dok je NSD na 21,5 odsto.
Ukoliko se ovaj podatak potvrdi relevantnim istraživanjima, razlika između dve stranke unutar srpskog biračkog tela bila bi gotovo potpuno nestala.
To bi predstavljalo značajnu promenu u odnosu na prethodne godine, imajući u vidu organizacionu, političku i institucionalnu prednost koju je NSD dugo imao.
Knežević profitira od tvrđeg političkog kursa?
Jedno od mogućih objašnjenja rasta DNP-a jeste politički kurs Milana Kneževića.
Knežević je poslednjih meseci bio među političarima u Crnoj Gori koji su otvoreno insistirali na pitanjima identiteta, položaja Srba i odnosima sa Srbijom.
Njegova politika istovremeno je donosila i politički rizik. DNP je ulazio u sukobe koji su mogli da ugroze njegov položaj unutar vladajuće strukture, ali se pokazalo da deo birača takvu konfrontaciju ne mora nužno da doživljava kao problem.
Naprotiv, moguće je da deo srpskog biračkog tela upravo u tome vidi dokaz političke doslednosti.
To je posebno važno u Crnoj Gori, gde se odnos prema Srbiji, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, nacionalnim simbolima i identitetskim pitanjima i dalje nalazi među ključnim političkim temama.
Mandić pred problemom koji nije samo rejting
Za Andriju Mandića situacija je drugačija.
NSD raspolaže značajnom partijskom infrastrukturom, političkim iskustvom i institucionalnim uticajem. Mandić je predsednik Skupštine Crne Gore, dok njegova stranka predstavlja jedan od najvažnijih političkih stubova srpskog biračkog tela.
Međutim, upravo zbog toga eventualni pad podrške ima veću političku težinu.
Birači ne ocenjuju samo funkcije koje su osvojili njihovi predstavnici, već i ono što su ti predstavnici uspeli da ostvare.
Tu se otvara pitanje da li deo srpskog biračkog tela smatra da je ulazak u institucije vlasti došao uz previsoku cenu u političkom kursu.
Odnos prema Beogradu kao jedna od ključnih tačaka
Jedna od najosetljivijih tema jeste odnos Mandića i NSD-a prema Srbiji.
Mandić je poslednjih meseci sve više govorio o potrebi da Srbi u Crnoj Gori samostalno definišu svoju političku politiku i da odluke donose u Podgorici.
Takav stav sam po sebi nije sporan, svaka politička stranka u Crnoj Gori ima pravo da samostalno određuje svoju politiku.
Međutim, problem nastaje onda kada se takva politika među biračima doživi kao pokušaj udaljavanja od Beograda.
Za deo srpskog biračkog tela u Crnoj Gori odnos sa Srbijom nije samo pitanje dnevne politike. On je povezan sa nacionalnim, kulturnim, istorijskim i porodičnim vezama koje postoje decenijama.
Zbog toga svaka promena političkog odnosa prema Srbiji može imati direktne posledice na podršku srpskih stranaka.
Da li birači kažnjavaju politiku kompromisa?
Upravo ovde može da se nalazi šire objašnjenje mogućeg rasta DNP-a.
Srpski birač u Crnoj Gori može da podrži učešće svojih predstavnika u vlasti, ali istovremeno očekuje da se kroz te pozicije ostvaruju konkretni politički ciljevi.
Funkcije same po sebi nisu dovoljne ako birači procene da se zbog njih odustaje od pitanja koja su im važna.
U tom smislu, mogući rast DNP-a ne mora da znači da birači žele radikalniju politiku. Može da znači upravo suprotno – da žele jasniju i predvidljiviju politiku svojih predstavnika.
Važna promena unutar srpskog biračkog tela
Ako se objavljeni podaci potvrde u narednim, metodološki pouzdanim istraživanjima, najveća promena neće biti samo u ukupnom rejtingu dve stranke.
Mnogo važnije bi bilo to što bi se unutar srpskog biračkog tela pojavila gotovo ravnopravna konkurencija između DNP-a i NSD-a.
To bi promenilo odnose snaga na srpskoj političkoj sceni i primoralo obe stranke da mnogo pažljivije odgovaraju na pitanje šta njihovi birači zapravo očekuju.
Za Kneževića bi to bila potvrda da politika otvorenijeg insistiranja na nacionalnim i odnosima sa Srbijom može da donese politički kapital.
Za Mandića bi, sa druge strane, bio signal da institucionalna moć sama po sebi nije dovoljna da zadrži biračko telo.
Brojke će tek morati da budu potvrđene
Ipak, bilo bi prerano donositi konačne zaključke na osnovu istraživanja čiju je autentičnost agencija kojoj su podaci pripisani osporila.
Tek nekoliko narednih istraživanja, sprovedenih uz jasnu metodologiju i objavljene uzorke, može pokazati da li je reč o stvarnom trendu ili trenutnom odstupanju.
Ukoliko se rast DNP-a i pad NSD-a ponove, tada će biti mnogo teže govoriti o običnoj statističkoj oscilaciji.
U tom slučaju Crna Gora bi mogla da bude svedok ozbiljnog političkog prestrojavanja unutar srpskog biračkog tela, prestrojavanja u kojem birači ne napuštaju nužno srpsku politiku, već menjaju političku opciju kojoj poveravaju da je predstavlja.
A upravo će odnos prema Srbiji, nacionalnim pitanjima i spremnosti da se zbog političkih stavova rizikuje gubitak funkcija verovatno biti među najvažnijim faktorima koji će određivati ko će iz tog prestrojavanja izaći kao pobednik.
