Kina je u prvoj polovini 2026. godine ostvarila rast spoljne trgovine od 16,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dostigavši ukupnu vrednost od 25,47 biliona juana, odnosno oko 3,75 biliona američkih dolara. Rast izvoza, još snažniji rast uvoza i širenje trgovinske saradnje sa brojnim partnerima dodatno su učvrstili poziciju Kine kao najveće svetske trgovinske sile u robnoj razmeni.
Kina beleži dvocifren rast spoljne trgovine
Kina je prema najnovijim podacima Generalne uprave carina nastavila snažan rast robne razmene tokom prvih šest meseci 2026. godine. Ukupna vrednost spoljne trgovine dostigla je 25,47 biliona juana, što predstavlja povećanje od 16,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Izvoz je porastao za 13,4 odsto i dostigao 14,73 biliona juana, čime je nastavljen gotovo trogodišnji kontinuirani rast. Istovremeno, uvoz je zabeležio još snažniju stopu rasta od 22,1 odsto i dostigao 10,74 biliona juana, što ukazuje na povećanu domaću potražnju i uravnoteženiji razvoj kineske spoljne trgovine.
Posebno snažan rezultat ostvaren je u drugom kvartalu, kada je ukupna vrednost uvoza i izvoza porasla 18,4 odsto na godišnjem nivou, dok je samo u junu trgovinska razmena povećana za čak 24,2 odsto. Time je nastavljen rast koji traje već 17 meseci uzastopno.
Kina širi trgovinsku saradnju sa svetom
Rast kineske trgovine zabeležen je na gotovo svim ključnim tržištima. Trgovinska razmena sa zemljama uključenim u inicijativu „Pojas i put“ povećana je za 14,8 odsto i dostigla je gotovo 13 biliona juana, što čini više od polovine ukupne spoljne trgovine zemlje.
Istovremeno, trgovina sa susednim državama porasla je za 20,6 odsto, dok je razmena sa Latinskom Amerikom povećana za 16,2 odsto, sa afričkim zemljama za 19,6 odsto, a sa Evropskom unijom za 10,2 odsto.
Pozitivan trend nastavljen je i u trgovini sa zemljama Centralne i Istočne Evrope, gde je ostvaren rast od 11 odsto, čime je zabeležena deseta uzastopna godina povećanja robne razmene.
Privatni sektor i visoke tehnologije nose rast Kine
Privatna preduzeća nastavila su da imaju ključnu ulogu u kineskoj ekonomiji. U periodu od januara do juna učestvovala su sa 57 odsto u ukupnoj spoljnoj trgovini zemlje, dok je njihova robna razmena povećana za 17 odsto.
Među izvoznim proizvodima posebno se izdvajaju mašinski i električni proizvodi, čiji je izvoz porastao za 20,1 odsto i dostigao 9,36 biliona juana. Još snažniji rast zabeležen je kod proizvoda visoke tehnologije, čiji je izvoz povećan za čak 39 odsto.
Prema podacima kineskih carinskih vlasti, značajan napredak ostvaren je i u izvozu proizvoda zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, zelenim tehnologijama i naprednoj industrijskoj opremi, dok je trgovina računarskom opremom i elektronskim komponentama porasla za više od 56 odsto.
Šta stoji iza rasta kineske ekonomije
Evropska unija i Sjedinjene Američke Države poslednjih godina nastoje da smanje zavisnost od kineskih lanaca snabdevanja, ali najnoviji podaci pokazuju da Kina i dalje zadržava vodeću ulogu u globalnoj robnoj razmeni.
Rast uvoza ukazuje na veću domaću potrošnju, dok snažan izvoz proizvoda visoke tehnologije potvrđuje da kineska ekonomija sve više prelazi sa tradicionalne proizvodnje na sektore sa većom dodatom vrednošću. Istovremeno, širenje trgovinske saradnje sa zemljama Azije, Afrike, Latinske Amerike i Evrope dodatno učvršćuje poziciju Pekinga kao jednog od najvažnijih pokretača svetske trgovine.
