Pokrećući svoju četvrtu kandidaturu za predsednicu Francuske, samo nekoliko sati nakon što su joj sudije odobrile da se kandiduje, Marin Le Pen se predstavila kao borac koji je prkosio svim izgledima kako bi prevazišao višemesečnu pravnu bitku koja je pretila da okonča njene političke ambicije.
„Mnogo je Francuza koji prolaze kroz teškoće, a i mi prolazimo kroz teškoće“, rekla je Le Pen u intervjuu u udarnom terminu na TF1. „Verujem da su nas ova suđenja ojačala.“
Mnogi su verovali da su Le Penove predsedničke nade mrtve sve dok Apelacioni sud u Parizu u utorak nije skratio njenu izbornu zabranu zbog pronevere sredstava Evropskog parlamenta za plaćanje osoblja u njenoj antiimigrantskoj stranci Nacionalni okupljanje (RN) u Francuskoj.
Presuda joj je odobrila da se kandiduje na izborima 2027. godine, čak i nakon što je potvrđena njena osuđujuća presuda. Le Pen je rekla da planira da se žali na presudu krivice, a istovremeno se kandiduje za najvišu funkciju.
Le Penova kocka je smela.
Ona ne samo da baca kockice da li će Vrhovni sud Francuske presuditi u njenu korist u njenoj poslednjoj žalbi na presudu u utorak, već će i testirati apetit francuskih birača da izaberu ličnost koju su dva odvojena suda sada proglasila krivom za proneveru.
Le Pen smatra da je to rizik koji vredi preuzeti, kladeći se da će birači prevideti njene pravne probleme da je izaberu za prvu liderku krajnje desnice Francuske u modernom dobu.
„Mislim da nikada ne bi trebalo ništa nametati francuskom narodu; oni moraju imati poslednju reč, a sada će francuski narod imati poslednju reč“, rekla je.
Brižit Barež, bivša poslanica iz desničarske stranke saveznice Republikanske stranke, rekla je da razume zašto se šefica Republikanske stranke kandidovala.
„Znam njen karakter i ja sam pomalo takva“, rekla je. „Želite da pokažete onima koji su vam izazvali ovaj neuspeh da niste mrtvi zbog toga, da ste još uvek tu.“
ZAMAMLJIVO BLIZU VLASTI
Odluka Le Penove da se kandiduje dolazi u trenutku kada nacionalistička Republikanska republikanka nikada nije bila bliža vlasti. Ankete pokazuju da će Le Penova lako proći u drugi krug izbora sledeće godine, iako je pobeda manje izvesna.
Njene predsedničke nade bile su neizvesne od marta 2025. godine, kada joj je izrečena petogodišnja zabrana kandidovanja za funkciju, ali presuda od utorka joj dozvoljava da vodi kampanju sve dok nosi elektronsku oznaku.
Le Penova je za TF1 rekla da je uverena da može da se kandiduje bez oznake koja bi joj ograničila kretanje i potvrdila je da će se njen 30-godišnji štićenik, predsednik stranke Džordan Bardela, kandidovati zajedno sa njom za premijerku ako bude izabrana.
Ona je odbacila ideju da bi Bardela gajio bilo kakvo negodovanje. On je trebalo da se kandiduje za predsednika ako bi joj bilo zabranjeno, a sada ankete pokazuju veću podršku od nje za najvišu funkciju. „Džordan Bardela i ja se borimo za Francusku. Borimo se za francuski narod. Ovaj cilj očigledno prevazilazi nas“, rekla je. „I stoga naše lične ambicije uopšte ne dolaze u obzir.“
Barež je rekao da Republikanska stranka ima veće šanse za pobedu kada su i Le Pen i Bardela u skladu. Tokom poslednjih nekoliko godina, formirali su snažan politički tim, spajajući mladalački entuzijazam sa iskustvom stečenim u borbama kako bi transformisali nekada marginalnu stranku u potencijalnu vladu na čekanju.
„Ponudili smo francuskom narodu partnerstvo, partnerstvo za koje verujem da je komplementarno, uravnoteženo, koherentno i čvrsto“, rekao je Le Pen za TF1.
IZAZOVI POLITIKE
Le Pen i Bardela su mnogo koristili od svojih javnih iskaza jedinstva, a retki primeri suptilnog razmimoilaženja među njima nastali su prvenstveno oko ekonomske politike. Kritičari optužuju Republikansku stranku da nema čvrst ekonomski plan za rešavanje problema zaduženih javnih finansija Francuske i slabog rasta.
Dok se njegov šef borio sa pravnim problemima, Bardela je počeo da zastupa liniju slobodnijeg tržišta od Le Penove po pitanjima kao što je penziona reforma, a ostaju pitanja o tome kako može povećati podršku stranke među pro-biznis desničarskom strankom, a da pritom ne otuđi njenu radničku bazu.
Jedno ključno pitanje biće da li se držati obećanja da će se starosna granica za penzionisanje vratiti na 62 godine ili odustati od plana koji neki partijski insajderi sve više smatraju nedostupnim.
Visoki zvaničnik Republikanske stranke rekao je da neka od glavnih političkih pitanja stranke ostaju nerešena, ostavljajući pred sobom teške izbore, uključujući penzije i oporezivanje.
Žil Ivaldi, politolog u Sciences Po, rekao je da će prevazilaženje tenzija oko toga kako definisati ekonomsku ponudu Republikanske stranke ostati ključno za izglede stranke.
„Da bi vladala i obezbedila parlamentarnu većinu, Republikanska stranka na kraju mora da pridobije desničarske glasače i, u nekom trenutku, postigne sporazum sa mejnstrim desničarskom strankom“, rekao je on.
„Širok savez desničarskih snaga je preduslov da Republikanska republika preuzme vlast.“