Cene nafte porasle su za skoro 2% u utorak, jer je zabrinutost zbog poremećaja u snabdevanju i dalje prisutna nakon napada na energetsku infrastrukturu Saudijske Arabije koji su doveli do isključenja cevovoda Istok-Zapad kraljevstva i doveli do sumnje u napore da se smanje rizici u isporuci u Zalivu.
Fjučersi sirove nafte marke Brent porasli su za 1,87 dolara, ili 1,77%, na 107,55 dolara po barelu u 06:33 GMT, dok su fjučersi američke nafte marke West Texas Intermediate porasli za 1,88 dolara, ili 1,85%, na 103,27 dolara po barelu. Oba referentna indeksa porasla su za više od 1% u prethodnoj sesiji.
Snage Huta u Jemenu, koje podržava Iran, pokrenule su nove napade na Saudijsku Arabiju u ponedeljak, dok su države Zaliva odložile planirane razgovore sa Iranom, podstičući zabrinutost da bi se sukob na Bliskom istoku mogao proširiti i dodatno poremetiti globalno snabdevanje naftom.
Huti su izveli raketni i bespilotni napad na vojnu vazduhoplovnu bazu Hamis Mušait na jugu Saudijske Arabije, pogodivši hangare za avione, radarske sisteme, piste i skladišta municije kao odmazdu za saudijske napade u Jemenu.
Ovo je usledilo nakon napada u petak na Saudijsku Arabiju, za koje je Rijad okrivio borce u Iraku koje podržava Iran, a koji su poremetili rad naftovoda Istok-Zapad, koji omogućava izvozu nafte da zaobiđe blokirani Ormuski moreuz.
„Trgovci naftom tretiraju svaki novi napad ili pogođenu infrastrukturu kao dodatni rizik za snabdevanje, dok ostaju veoma osetljivi na svaki znak da bi se naftovod Istok-Zapad ili protok Ormuskog moreuza mogli normalizovati“, rekao je Tim Voterer, glavni tržišni analitičar u KCM Trade.
Broj plovila koja prevoze robu kroz moreuz Hormuz pao je u ponedeljak na četiri, sa deset prethodnog dana, pokazali su u utorak preliminarni podaci kompanije „Kpler”, što izaziva zabrinutost za rutu kojom se dopremala oko petina svetskih zaliha nafte pre nego što je 28. februara počeo rat SAD i Izraela protiv Irana.
Saudijska Arabija bi mogla da ostane bez nafte namenjene izvozu u roku od nekoliko dana ukoliko ne obnovi rad naftovoda „Istok–Zapad”, čime bi se sa tržišta potencijalno uklonilo čak 4% svetskih zaliha, navode saudijski kupci i trgovci.
Najveći svetski izvoznik koristio je taj naftovod za preusmeravanje oko 4 miliona barela dnevno – što čini oko 4% svetske ponude – ka luci Janbu na Crvenom moru.
„I dalje vlada velika neizvesnost u pogledu obima štete i trajanja prekida rada naftovoda ’Istok–Zapad’ u Saudijskoj Arabiji. Verovatno će se cene održati na visokom nivou sve dok ne dobijemo jasniju sliku”, naveli su analitičari banke ING u svom izveštaju.
Pored toga, predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u ponedeljak da je Kijev spreman da podrži predlog SAD o prekidu vatre između Rusije i Ukrajine koji bi se odnosio na energetske objekte, ali samo ako Vašington može da garantuje da je Moskva iskreno spremna da okonča rat protiv Ukrajine.
U Kini su zvanični podaci pokazali da je u avgustu drugi mesec zaredom zabeležen rast obima prerade nafte, podstaknut izvozom goriva nakon što je Peking sredinom jula ublažio restriktivne mere.
