Naftna industrija Srbije (NIS) ostvarila je neto dobit od 9,8 milijardi dinara u prvih šest meseci 2026. godine, čime se vratila u profit nakon prošlogodišnjeg gubitka.
Istovremeno, kompanija je odlučila da proda celokupan udeo u rumunskoj ćerki firmi NIS Petrol Romania, dok se suočava sa posledicama američkih sankcija i neizvesnošću oko buduće vlasničke strukture.
Prema najnovijem finansijskom izveštaju, NIS je u periodu januar–jun ostvario prihode od prodaje od 171,7 milijardi dinara, što je značajno više u odnosu na 145,8 milijardi dinara iz istog perioda prošle godine. Neto dobit predstavlja veliki zaokret u odnosu na gubitak od 3,6 milijardi dinara zabeležen u prvoj polovini 2025. godine, a kompanija navodi da su boljem rezultatu doprineli rast cena sirove nafte i derivata na svetskom tržištu, kao i povoljni efekti vrednovanja ranije nabavljenih zaliha.
Prihodi rastu, ali sankcije i dalje smanjuju prodaju
Iako su prihodi porasli, poslovanje je i dalje pod pritiskom američkih sankcija uvedenih zbog većinskog ruskog vlasništva. Obim prodaje naftnih derivata smanjen je za osam odsto i iznosio je 1,4 miliona tona, dok je proizvodnja nafte i gasa ostala gotovo nepromenjena, sa blagim padom od 0,3 odsto na 554.000 tona ekvivalenta nafte.
Istovremeno, operativni rezultat kompanije značajno je poboljšan. EBITDA je porasla sa 10,2 milijarde na 35,1 milijardu dinara, a analitičarka Bloomberg Adrije Silvana Milić ocenjuje da se EBITDA marža u drugom kvartalu stabilizovala na oko 12,7 odsto, što odgovara očekivanom normalizovanom nivou.
Visoke cene nafte pogurale rezultate, ali slede novi izazovi
Prema oceni Milić, ključni razlog za rast profitabilnosti nisu unapređenja u poslovanju, već povoljno tržišno okruženje. Prosečna cena nafte Brent u prvih šest meseci iznosila je 92,6 dolara po barelu, dok je u drugom kvartalu dostigla čak 103,8 dolara, znatno više nego godinu ranije.
Ona upozorava da bi naredni kvartal mogao biti znatno izazovniji zbog efekta skupih zaliha kupljenih po cenama između 100 i 120 dolara za barel. Ukoliko se cena nafte zadrži ispod 80 dolara, marže bi mogle da budu pod ozbiljnim pritiskom.
Dodatni teret za poslovanje predstavljaju otpisi imovine u regionu. Neto rezultat opterećen je jednokratnim računovodstvenim umanjenjem vrednosti imovine u Rumuniji i Bugarskoj od 6,3 milijarde dinara, što, prema oceni analitičarke, ukazuje na pad dugoročne profitabilnosti regionalnog poslovanja pod aktuelnim sankcijama.
Prodaja poslovanja u Rumuniji i Bugarskoj
U takvim okolnostima NIS je zaključio ugovor o prodaji celokupnog udela u kompaniji NIS Petrol Romania, dok se proces prodaje bugarskog ogranka NIS Petrol Bulgaria i dalje nastavlja. Transakcije će biti realizovane nakon ispunjavanja ugovorenih uslova, uključujući pribavljanje potrebnih dozvola američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC).
Rumunska kompanija upravlja mrežom od 19 benzinskih stanica i istražnim poljima, dok bugarski ogranak raspolaže sa 23 maloprodajna objekta. Prodaja ove imovine deo je šire strategije prilagođavanja poslovanja uslovima koje su nametnule američke sankcije.
Pregovori sa OFAC-om i moguća promena vlasništva
Kompanija je u međuvremenu podnela novi zahtev OFAC-u za produženje posebne licence koja bi omogućila nesmetan nastavak poslovanja nakon isteka prethodne dozvole. Paralelno se vode pregovori o promeni vlasničke strukture, odnosno mogućoj prodaji ruskog udela mađarskoj grupi MOL, što se smatra ključnim uslovom za dugoročnu stabilizaciju poslovanja.
Kada su Sjedinjene Američke Države prvi put najavile sankcije, Gazpromnjeft je smanjio vlasnički udeo sa 50 na 44,85 odsto, a kasnije je deo akcija prebačen na kompaniju Intelligence u vlasništvu Gazproma. Međutim, te promene nisu dovele do ukidanja sankcija, koje su nakon više odlaganja stupile na snagu u punom obimu.
Neizvesni izgledi uprkos oporavku
Analitičari ocenjuju da se NIS uspešno oporavio od prošlogodišnje krize zahvaljujući visokim cenama nafte i privremenim regulatornim olakšicama, ali upozoravaju da kompanija i dalje ostaje izložena značajnim rizicima.
Silvana Milić ističe da su rast EBITDA marže i povratak profitabilnosti pre svega posledica izuzetno povoljnih tržišnih okolnosti, a ne trajnog poboljšanja poslovanja. Pad tržišnog udela, otpisi imovine u regionu i neizvesnost oko sankcija i vlasničke strukture, prema njenoj oceni, znače da NIS i dalje ostaje jedna od investiciono najrizičnijih kompanija u regionu, uprkos znatno boljim finansijskim rezultatima u prvoj polovini godine.
