Puna primena novih uređaja za identifikaciju birača i optičkih skenera, zbog kojih je promenjen i izgled glasačkog listića u BiH, iz dana u dan otvara nova pitanja i izaziva sumnje, dok dugogodišnji rukovodioci izbornih komisija u Republici Srpskoj upozoravaju da iskustva iz 2024. godine nisu dovoljna za tvrdnje da 4. oktobra neće biti većih problema na biračkim mestima, prenosi Glas Srpske
Na opštim izborima u Bosni i Hercegovini 4. oktobra prvi put će u punom kapacitetu biti korišćeni uređaji za biometrijsku identifikaciju birača i optički skeneri, i to na više od 5.000 biračkih mesta širom zemlje.
Birači će, uz lični dokument, biti identifikovani i putem otiska prsta, po pravilu desnog kažiprsta. Nova tehnologija trebalo bi da doprinese većoj sigurnosti izbornog procesa, bržem prebrojavanju glasova i smanjenju mogućnosti ljudske greške.
Međutim, pilot-projekti sprovedeni tokom lokalnih izbora 2024. godine pokazali su i niz tehničkih problema, uključujući poteškoće sa očitavanjem otiska prsta, signalom i prenosom rezultata, prenosi Glas Srpske.
Centralna izborna komisija (CIK) BiH navodi da se puna primena novih tehnologija zasniva na rezultatima pilot-projekata, analizi uočenih problema i merama koje bi trebalo da ih spreče ili otklone.
CIK je tokom lokalnih izbora 2024. godine, uz pomoć donacija, sproveo četiri pilot-projekta koji su obuhvatili autentifikaciju birača i prenos rezultata, optičke skenere i prebrojavanje glasačkih listića, biometrijsku identifikaciju i autentifikaciju birača, kao i video-nadzor na biračkim mestima.
Pilot-projekti sprovedeni su u 24 osnovne izborne jedinice, na ukupno 456 biračkih mesta. Iskustva, rezultati i uočeni problemi predstavljeni su u završnom izveštaju o uvođenju novih tehnologija u izborni proces BiH i studiji izvodljivosti, prenosi Glas Srpske.
U CIK-u ocenjuju da su pilot-projekti pokazali značajna poboljšanja u autentifikaciji birača, brzini brojanja glasova, smanjenju mogućnosti ručnih grešaka i bržem prenosu rezultata sa biračkih mesta do CIK-a, kao i u zaštiti integriteta izbornog procesa.
Istovremeno, zabeleženi su i tehnički problemi. Među njima su bili prekidi rada aplikacije za prenos rezultata, problemi sa signalom na pojedinim biračkim mestima, zagušenje sigurnog tunela, greške u programu prilikom unosa glasova, kao i neuspešno očitavanje otiska prsta kod starijih birača.
Optički skeneri sa prenosom rezultata testirani su na 143 biračka mesta u sedam izbornih jedinica – Vogošći, Tuzli, Visokom, Stocu, Novom Gradu, Prijedoru i Mostaru.
Od ukupno 145 optičkih skenera, 143 su funkcionisala na dan izbora. Jedan uređaj nije korišćen zbog tehničkog problema, dok drugi nije mogao da bude upotrebljen zbog pogrešno štampanih glasačkih listića, prenosi Glas Srpske.
Prema podacima iz izveštaja, glasanje uz pomoć optičkih skenera trajalo je između 40 i 44,9 sekundi.
Ipak, pojedine lokalne izborne komisije upozoravaju da iskustva sa pilot-projekata nisu dovoljna za procenu kako će sistem funkcionisati na izborima većeg obima.
Predsednica Izborne komisije u Bijeljini Dijana Savić Božić upozorila je da obuka članova biračkih odbora još nije počela, kao i da komisija nema skenere, zbog čega nije moguće sprovesti praktičnu obuku, prenosi Glas Srpske.
