Sve veće angažovanje administracije američkog predsednika Donalda Trumpa u Venecueli moglo bi da promeni odnose snaga u Latinskoj Americi i dodatno oteža poziciju Kine, koja je godinama gradila snažne političke i ekonomske veze sa Caracasom.
Nakon uklanjanja Nicolása Madura sa vlasti, Vašington je poslednjih meseci intenzivirao aktivnosti u venecuelanskom energetskom sektoru. Novi aranžman predviđa značajnu američku kontrolu nad projektom koji obuhvata 17 naftnih polja sa procenjenim rezervama od oko 65 milijardi barela. Američka vlada saopštila je da će imati 35 odsto udela u kompaniji koja razvija ta polja, kao i pravo na kupovinu dela proizvodnje po proizvodnoj ceni.
Kina godinama gradila snažnu poziciju
Za Peking je razvoj događaja posebno značajan jer je Venecuela dugo predstavljala jedno od ključnih uporišta kineskog ekonomskog prisustva u Latinskoj Americi.
Kina je godinama bila među najvažnijim kupcima venecuelanske nafte, dok je Caracas od Pekinga dobio više milijardi dolara kredita. Deo tih obaveza povezan je upravo sa isporukama nafte, što znači da bi promene u kontroli proizvodnje i izvoza mogle da utiču i na način servisiranja venecuelanskog duga prema Kini. Procene kineskog potraživanja kreću se između 10 i 15 milijardi dolara.
Neizvesna budućnost isporuka nafte Kini
Jedno od ključnih pitanja jeste da li će Venecuela moći da nastavi da izvozi naftu u Kinu u obimu na koji je Peking računao.
Prema dostupnim podacima, isporuke venecuelanske nafte Kini već su bile ozbiljno pogođene američkim merama. S&P Global navodi da su isporuke u maju 2026. izostale peti mesec zaredom, dok američke licence ograničavaju transakcije sa kineskim kompanijama i zajedničkim ulaganjima u venecuelanskom naftnom sektoru.
To bi moglo da zakomplikuje i eventualno restrukturiranje venecuelanskog duga. Vašington sada ima veći uticaj na prihode od venecuelanske nafte, dok kineski kreditori pokušavaju da zaštite svoje postojeće finansijske interese.
Trka za uticaj u Latinskoj Americi
Širi značaj venecuelanske krize prevazilazi pitanje nafte. Kina je tokom prethodnih decenija kroz trgovinu, kredite, infrastrukturne projekte i energetske sporazume širila prisustvo širom Latinske Amerike.
Trumpova administracija, sa druge strane, sve otvorenije govori o potrebi da Sjedinjene Američke Države ojačaju svoj položaj na zapadnoj hemisferi. Bela kuća je novi sporazum u Venecueli predstavila i kao deo šire politike ponovnog uspostavljanja Monroove doktrine i smanjenja uticaja stranih sila, među kojima posebno izdvaja Kinu i Rusiju.
Takav pristup mogao bi da dovede do intenzivnijeg američko-kineskog nadmetanja u regionu.
Kina ostaje prisutna, ali sa manjim manevarskim prostorom
Uprkos promenama, potpuno povlačenje kineskih kompanija iz Venecuele ne deluje izvesno. Peking i dalje ima značajne ekonomske interese u zemlji, dok će konačan obim njegovog budućeg prisustva zavisiti od novih pravila za poslovanje stranih kompanija i od dogovora o restrukturiranju venecuelanskog duga.
Za Kinu je, međutim, problem to što se prostor za delovanje smanjuje. Sjedinjene Države sada imaju mnogo veći uticaj na venecuelanski energetski sektor, dok se istovremeno otvara pitanje da li će prihodi od buduće proizvodnje prvenstveno služiti za obnovu zemlje, američke energetske interese ili za namirenje postojećih stranih poverilaca.
Venecuela tako postaje jedno od važnijih poprišta novog američko-kineskog nadmetanja, ne samo za kontrolu nad naftom, već i za dugoročni politički i ekonomski uticaj u Latinskoj Americi.
