Međunarodne kriminalne organizacije posmatraju političke promene kroz prizmu sopstvenih interesa: Da li će im nove okolnosti olakšati delovanje, oslabiti istrage i stvoriti prilike za izbegavanje odgovornosti. Zato pažnju zaslužuju medijski izveštaji o proslavi koja se pripisuje Radoju Zviceru, kao i snimak supruge Veljka Belivuka.
Prema izveštajima koje je objavilo nekoliko regionalnih medija, na ekranu jednog noćnog kluba u Dubaiju pojavila se uvredljiva poruka upućena Aleksandru Vučiću, potpisana imenom Radoja Zvicera. Poruka je povezana sa proslavom izbornog rezultata Studentske liste. Prema tim izveštajima, snimak je podelio Miloš Medenica, osuđeni crnogorski kriminalac koji je u bekstvu.
Zvicer, koga policijski i istraživački izvori označavaju kao jednog od vođa kavačkog klana, predmet je međunarodne potrage. Zvanični evropski portal najtraženijih begunaca navodi da ga Austrija traži zbog trgovine drogom. Prema izveštaju RTS-a o austrijskom nalogu za hapšenje, tamošnje tužilaštvo tereti ga za učešće u kriminalnoj organizaciji i krijumčarenje kokaina, dok se u Crnoj Gori protiv njega vodi više postupaka za organizovani kriminal. U objavljenom crnogorskom obaveštenju o nagradi za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja navodi se i međunarodna poternica raspisana preko Interpola zbog sumnji koje se odnose na ubistvo, organizovanje kriminalne grupe, trgovinu drogom i pranje novca.
Američka Uprava za borbu protiv droga (DEA) učestvuje u međunarodnim operacijama protiv balkanskih mreža za krijumčarenje kokaina, zajedno sa srpskom policijom i evropskim partnerima. Zvicerova povezanost sa međunarodnim krijumčarenjem kokaina ima dokumentovano uporište u evropskim nalozima za hapšenje.
Drugi slučaj odnosi se na snimak koji je Informer objavio uz tvrdnju da prikazuje Bojanu Belivuk kako slavi pobedu Studentske liste. Prema tom izveštaju, supruga Veljka Belivuka uz muziku i izjave ljubavi uzvikuje „sloboda“, što je ovaj medij protumačio kao izraz nade da će njen suprug biti pušten na slobodu. Čak i ako se potvrde identitet osobe i kontekst snimka, takva izjava odražava njena očekivanja. (informer.rs)
Veljko Belivuk i Marko Miljković optuženi su za organizovanje grupe povezane sa navijačkom frakcijom „Principi“ i kavačkim klanom. Belivuk se i dalje nalazi u pritvoru, a postupak protiv njegove grupe obuhvata optužbe za teška krivična dela. Policijski nalazi i navodi o ubistvima i uništavanju tela žrtava u industrijskoj mašini za mlevenje mesa zauzimaju centralno mesto u tom predmetu.
Zašto bi politička promena pogodovala ovakvim kriminalnim organizacijama? Jedno od mogućih objašnjenja leži u nadi da bi promene na rukovodećim položajima, institucionalni sukobi ili prekidi u tekućim istragama mogli da stvore prilike za opstrukciju postupaka, uticaj na svedoke i prikrivanje imovine. Reč je o proceni mogućeg kriminalnog interesa. Vučić se tokom protekle decenije pokazao kao nepokolebljiv borac protiv kriminala, pa je promena vlasti stoga dočekana sa oduševljenjem.
Kakve veze imaju sa Studentskom listom?
Na osnovu proverenih izvora utvrđeno je da ključne ličnosti: Ilija Srdanović, Jovo Bakić, Dejan Šoškić i Radomir Saičić imaju veze sa crnogorskom Agencijom za nacionalnu bezbednost (ANB) i kavačkim klanom. Glavni finansijer i strateg političke kampanje bio je Milo Đukanović, nekadašnji predsednik i premijer Crne Gore. Ovakvo mešanje crnogorskih interesnih krugova u političke procese u Srbiji stvara mogućnost za međunacionalni sukob, pa čak i rat. Na kraju se, međutim, sve svodi na rat kriminalnih klanova koji je zapalio čitav Balkan.
Ova regionalna pretnja odavno je dokumentovana. Europol je sukob kavačkog i škaljarskog klana povezao sa više od 60 smrtnih slučajeva i delovanjem u više evropskih država. Ove mreže ugrožavaju stabilnost Balkana širenjem nasilja preko granica, podsticanjem korupcije i nastojanjem da državne institucije stave u službu sopstvene zaštite.
To objašnjava i posledice po nacionalne interese Sjedinjenih Američkih Država. Američko učešće u suzbijanju balkanskih mreža za trgovinu drogom i podrška regionalnoj policijskoj saradnji pokazuju neposredan interes za delotvorne institucije i suzbijanje međunarodnog kriminalnog delovanja. U junu 2026. godine Ministarstvo pravde SAD izvestilo je o regionalnom sastanku posvećenom upravo toj saradnji, kojem su prisustvovali predstavnici DEA, FBI-ja i Srbije. Slabljenje ovih mehanizama pogodovalo bi kriminalnim organizacijama i podrilo zajedničke bezbednosne ciljeve. Stoga se pretpostavlja da će Trampova administracija imati mnogo posla sa novim vlastima u Beogradu, koje nesumnjivo održavaju bliske kontakte sa jednim od crnogorskih klanova.
Ključno pitanje, dakle, jeste da li će institucije nastaviti da gone organizovani kriminal bez obzira na ishod izbora. Najsnažniji odgovor na bilo kakvo kriminalno slavlje jeste zaštita svedoka, očuvanje dokaza, nezavisno vođenje sudskih postupaka i oduzimanje nezakonito stečene imovine. Politička promena ne sme postati prečica do nekažnjivosti, kao što ni borba protiv mafije ne sme postati zamena za potkrepljivanje političkih optužbi dokazima. Za sada novi politički lideri ne pokazuju da imaju takve sposobnosti, zbog čega je sasvim opravdano završiti sledećim pitanjem: Da li je Srbija sada postala zarobljenik crnogorskih kriminalnih klanova koji „melju“ svakog protivnika na svom putu?
