Kada bi čovečanstvo moralo da se predstavi svemiru, Nikola Tesla bi bio jedan od predstavnika naše planete. Srbin po krvi i poreklu, Amerikanac po izboru i delu, a genije po svemu ostalom. Bez njegovih izuma ne bi bilo elektromotora, naizmenične struje ni bežičnog prenosa signala koji danas pokreću modernu civilizaciju. A opet, njegovo ime dugo je ostajalo u senci onih koji su se koristili njegovim radom.
U srpskoj pravoslavnoj svešteničkoj porodici, u selu Smiljan u Lici koje je tada pripadalo Austrijskom carstvu, a danas se nalazi u Republici Hrvatskoj, rodio se 10. jula 1856. godine Nikola Tesla. Srpsko poreklo nikada mu nije bilo upitno, ni njemu samom, ni svetu koji ga je upoznao.
Tesla je tokom celog života javno i ponosno isticao ko je i odakle je. Na poseti Beogradu 1892. godine, obraćajući se studentima Velike škole, izjavio je: „Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi, i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu.“ Tom prilikom dodao je i reči koje su ostale urezane u istoriju: „Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbina.“
Odlikovan je Ordenom Svetog Save drugog stepena od strane srpske kraljevske vlade, o čemu svedoči i originalni ukaz potpisan 30. maja 1892. godine u Beogradu. Na sopstvenu želju, na sahrani u Njujorku 1943. otpevana je pesma „Tamo daleko“, tužbalica srpskog naroda iz Prvog svetskog rata.
Koreni iz kojih je izrastao genije
Porodica Tesla poticala je iz stare srpske zadruge čije je prvobitno prezime bilo Draganić. Otac Milutin Tesla bio je srpski pravoslavni sveštenik, poznat po obrazovanosti i elokvenciji, koji je pisao po lokalnim novinama i zalagao se za otvaranje srpskih škola u Hrvatskoj. Majka Đuka, rođena Mandić, poticala je iz ugledne srpske svešteničke porodice, a njen predak je bio odlikovan i francuskom medaljom časti od strane samog Napoleona. Prema Teslinim rečima, majka je bila žena izuzetnog uma koja je smišljala korisne naprave za domaćinstvo. Tesla je govorio da joj duguje svoju inventivnost.
Nikola je osnovnu školu završio u Smiljanu i Gospiću, nižu realnu gimnaziju u Gospiću, a višu realnu gimnaziju u Karlovcu. Studije elektrotehnike pohađao je na Tehničkom univerzitetu u Gracu, a zatim nastavio u Pragu. Već tada je ispoljavao sposobnosti koje su zbunjivale profesore: rešavao je integralne jednačine u glavi, bez papira, i zamišljao mašine u potpunosti pre nego što bi ih nacrtao. Tokom života govorio je devet jezika: srpski, engleski, nemački, italijanski, francuski, češki, mađarski, latinski i slovenački.
Godine 1881. zaposlio se u Telegrafskom zavodu u Budimpešti, gde je usavršio telefonski pojačavač. Upravo u tom periodu, šetajući parkom, Tesla je iznenada dobio ideju o obrtnom magnetnom polju, viziju koja je bila začetak čitavog sistema naizmenične struje. Sredinom 1882. odlazi u Pariz gde radi kao inženjer u Edisonovoj kompaniji.
Nakon toga, Tesla je 1884. godine emigrirao u Sjedinjene Američke Države. Sa sobom je poneo samo četiri centa u džepu, preporuku za Tomasa Edisona i nacrte za, kako je sam govorio, leteću mašinu. Amerika ga je prihvatila. Uzvratno, Tesla je Americi dao struju.
Srpski um u srcu američke industrije
Saradnja s Edisonom trajala je kratko i završila se spornom epizodom: Tesla je, prema sopstvenom svedočenju, unapredio Edisonove jednosmerne generatore, a Edison je odbio da isplati dogovorenu naknadu od 50.000 dolara. Tesla je dao otkaz i već 1885. osnovao sopstvenu kompaniju Tesla Electric Light and Manufacturing u Njujorku. Krenuo je sopstvenim putem, putem koji je pokazao da srpski inžinjer iz Smiljana može da promeni industrijsku Ameriku.
Usledila je oštra konfrontacija poznata kao „Rat struja“. Edison je zagovarao jednosmernu struju (DC), Tesla i njegov novi poslovni partner, industrijalac Džordž Vestinghaus, naizmeničnu (AC). Edisonova kampanja bila je prljava: javno je ubijao životinje naizmeničnom strujom u svrhu dokazivanja njene navodne opasnosti i lobirao je za prvu državnu električnu stolicu s ciljem diskreditacije Teslinog sistema.
Presudan trenutak nastao je 1893. godine na Svetskoj izložbi u Čikagu, jednom od najvećih proslava američke moći i napretka tog doba. Vestinghaus i Tesla su dobili ugovar za elektrifikaciju sajma. Tesla je pred zadivljenom publikom demonstrirao sijalice koje svetle bez žica, prenoseći struju kroz sopstveno telo. Naizmenična struja je trijumfovala i postala svetski standard koji se koristi do danas. Srbija i Amerika zajedno su te večeri pobeđivale.
Nijagarini vodopadi: srpski san, američka stvarnost
Godine 1895, Tesla i Vestinghaus su pustili u rad prvu hidroelektranu na svetu, na Nijagarinim vodopadima. Struja je potekla sve do Bafala, 40 kilometara dalje. Bio je to početak elektrifikacije Severne Amerike i ostvarenje sna koji je Tesla, prema sopstvenom svedočenju, gajio još kao dečak u Smiljanu, kada je čuo za moćne vodopade s druge strane okeana.
Taj podvig, srpskog inženjera i američke industrije zajedno, bio je uvertira u moderni svet kakav danas poznajemo.
Od 1899. do 1900. godine Tesla je boravio u Kolorado Springsu, gde je sproveo neka od svojih najsmelijih istraživanja. Tamo je otkrio stacionarne talase i dokazao da Zemlja može biti provodnik električne energije. Eksperimenti u Kolorado Springsu potvrdili su ono što je Tesla oduvek verovao: bežični prenos energije na velike daljine nije utopija.
Među Teslinim najznačajnijim patentima i otkrićima nalaze se polifazni sistem naizmenične struje i obrtno magnetsko polje, asinhroni i sinhroni elektromotor, Teslin transformator, bežični prenos energije i signala, kao i osnove radio-tehnologije čiji je patent posthumno priznat 1943. od strane Vrhovnog suda SAD, čime je osporen prioritet Guljelma Markonija. Tesla je ukupno registrovao više od 700 patenata u različitim državama. Prihode je gotovo u celosti ulagao u nova istraživanja.
Američki građanin, srpska duša
Tesla je 30. jula 1891. stekao američko državljanstvo i u Njujorku proveo skoro šest decenija. Amerika mu je dala slobodu, prostor i resurse za rad kakvih u Evropi ne bi imao. On joj je, zauzvrat, dao temelje električne civilizacije. Godine 1931, povodom svog 75. rođendana, Tesla se našao na naslovnoj strani časopisa Tajm, jedne od najprestižnijih publikacija u Sjedinjenim Državama. Potpisnik portreta bila je slikarka Prinses Lojd Partridž. Bio je to javni znak da je Amerika prepoznala i proslavila svog srpskog genija.
Početkom 20. veka pokrenuo je ambiciozni projekat Vordenklif na Long Ajlendu: toranj za bežični prenos električne energije celoj planeti, bez naplate, dostupan svima. Projekat je propao povlačenjem finansijera, pre svega bankara Džona Pierponta Morgana. Tesla nikada nije prihvatio da je ideja bila pogrešna, samo da nije imao čoveka koji bi je razumeo.
Srbija ga nije zaboravila ni u najtežim godinama. Godine 1942, dok je Drugi svetski rat harao Evropom i dok je sama Jugoslavija bila pod okupacijom, mladi kralj Petar II u egzilu našao je vremena da lično poseti Teslu u njegovoj sobi u hotelu Njujorker. Tesla je tada imao 86 godina, živeo je povučeno i u finansijskim teškoćama, daleko od domovine čiji jezik nikada nije zaboravio. Susret dvojice Srba u srcu Njujorka, prognani kralj i osiromašeni genije, bio je tihi, ali snažan dokaz da srpska kraljevska kuća nije zaboravila čoveka koji je ceo život ponosno nosio srpsko ime na drugoj strani okeana.
U poodmaklim godinama živeo je povučeno i u finansijskim teškoćama. Preminuo je 7. januara 1943. godine, sam, u sobi 3327 njujorškog hotela „Njujorker“. Imao je 86 godina.
Neposredno po smrti, američka vlada je zaplenila sva njegova dokumenta. Analizu je sproveo tim stručnjaka sa MIT-a. Zaključak: u dokumentima nema materijala od strateške ili vojne vrednosti. Teslina lična zaostavština, rukopisi, instrumenti i lična pisma, prebačena je u Beograd na osnovu odluke američkih sudskih vlasti. Danas se čuva u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.
Nasleđe koje ne pripada samo jednima
Ime Nikole Tesle nosi međunarodna SI jedinica za magnetsku indukciju (T), dodeljena 1960. odlukom Generalne konferencije za mere i tegove. Beogradski aerodrom nosi njegovo ime od 2006. Kompanija Tesla Motors, danas Tesla Inc, uzela je njegovo ime kao simbol vizionarstva i elektromobilnosti. Tesla je bio i prvi Srbin nominovan za Nobelovu nagradu.
Tesla je u 20. veku bio u velikoj meri zapostavljen u zvaničnoj istoriji nauke, u korist Edisona i Markonija. Danas se u naučnim i obrazovnim krugovima smatra jednim od ključnih pionira elektrotehnike, radiotehnike i bežičnih komunikacija.
Njegovo nasleđe pripada svima. Ali Smiljan, srpska pravoslavna crkva, srpski jezik kojim je mislio i srce koje je kucalo za Srpstvo, to pripada samo jednima.