El Ninjo se vratio, a meteorolozi upozoravaju da bi aktuelni klimatski fenomen mogao da preraste u jedan od najsnažnijih događaja ove vrste otkako postoje moderna merenja.
Američki Centar za klimatske prognoze saopštio je još u junu da su se razvili uslovi El Ninja, dok je u avgustu procenjeno da postoji 69 odsto verovatnoće da će njegov intenzitet krajem godine dostići najvišu kategoriju u podacima koji se vode od 1950. godine.
Svetska meteorološka organizacija očekuje da će El Ninjo gotovo izvesno potrajati do februara, uz mogućnost da se razvije u „izuzetan“ događaj.
Zbog takvih prognoza sve češće se koristi izraz „super El Ninjo“, iako to nije zvanična meteorološka kategorija.
Posledice bi mogle da se osete širom sveta, od ekstremnih temperatura, suša, požara i poplava do problema u proizvodnji hrane, energetici i međunarodnoj trgovini. U krajnjem slučaju, poremećaji bi mogli da utiču i na inflaciju i globalni privredni rast.
Šta je zapravo El Ninjo?
El Ninjo je prirodni klimatski fenomen povezan sa neuobičajenim zagrevanjem površinskih voda u centralnom i istočnom delu ekvatorijalnog Tihog okeana.
Njegovo ime potiče od peruanskih ribara, koji su još pre nekoliko vekova primetili da se voda uz obalu Južne Amerike pojedinih godina neuobičajeno zagreva oko Božića. Fenomen su nazvali „El Niño de Navidad“, odnosno „Hristovo dete“.
U normalnim okolnostima, pasati duvaju sa istoka prema zapadu i guraju toplu površinsku vodu prema Aziji. Tokom El Ninja ti vetrovi slabe, a ponekad menjaju i smer, omogućavajući toploj vodi da se pomera prema obalama Severne i Južne Amerike.
Tako velika promena temperature okeana utiče na atmosferu, položaj vazdušnih masa, putanje oluja i količinu padavina hiljadama kilometara dalje.
El Ninjo se najčešće pojavljuje u razmacima od dve do sedam godina, ali nema precizan raspored, a pojedinačni događaji mogu značajno da se razlikuju po trajanju i intenzitetu. Prethodni El Ninjo zabeležen je 2023. i 2024. godine.
Fenomen je deo šireg klimatskog ciklusa poznatog kao ENSO – El Ninjo-Južna oscilacija. Ciklus obuhvata toplu fazu El Ninjo, hladniju La Ninju i neutralni period između njih.
Šta znači „super El Ninjo“?
Meteorolozi intenzitet El Ninja prate prvenstveno kroz promene temperature površine Tihog okeana, posebno u području poznatom kao Niño 3.4.
Prema kriterijumima američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu – NOAA, El Ninjo se proglašava kada temperatura površine mora u posmatranom području dostigne najmanje 0,5 stepeni Celzijusa iznad dugoročnog proseka tokom određenog perioda.
Kod snažnog El Ninja odstupanje dostiže najmanje 1,5 stepeni, dok se događaji sa odstupanjem od najmanje dva stepena smatraju veoma snažnim.
Izraz „super El Ninjo“ nije zvanična kategorija koju koriste NOAA ili Svetska meteorološka organizacija. U javnosti se, međutim, koristi za izuzetno snažne epizode ovog fenomena.
Takvi događaji su retki. Od početka savremenih evidencija 1950. godine zabeleženo ih je svega nekoliko, a jedan od poslednjih dogodio se 2015-2016.
Snažniji El Ninjo povećava verovatnoću velikih vremenskih poremećaja, ali ne znači da će se ekstremne pojave nužno dogoditi u svakom regionu.
Da li bi 2027. mogla da bude jedna od najtoplijih godina?
Jedna od najvažnijih posledica El Ninja jeste dodatno oslobađanje toplote iz ogromnog Tihog okeana u atmosferu.
Zbog toga se snažni El Ninjo često povezuje sa izuzetno toplim godinama na globalnom nivou.
Naučnici očekuju da bi 2027. mogla da bude među najtoplijim godinama od početka merenja, a postoji mogućnost da se približi ili premaši temperaturne rekorde prethodnih godina.
Efekti El Ninja, međutim, veoma se razlikuju od regiona do regiona.
Australija i delovi jugoistočne Azije često postaju topliji i suvlji, što povećava opasnost od suša i šumskih požara. Slični uslovi mogu se pojaviti u severnim delovima SAD i Kanade.
U Indiji El Ninjo može da poremeti monsunske padavine, dok južni delovi SAD, Čile, Argentina i pojedini delovi istočne Afrike mogu da dobiju više padavina, a time i povećan rizik od poplava.
Manje uragana na Atlantiku, više tajfuna na Pacifiku?
El Ninjo može značajno da utiče i na sezonu tropskih oluja.
Tokom godina sa izraženim El Ninjom sezona uragana na Atlantiku često je manje aktivna. Promene brzine i pravca vetra na različitim visinama mogu da otežaju razvoj tropskih oluja.
To, međutim, ne znači da uragani koji se ipak formiraju ne mogu biti veoma snažni i razorni.
Na Pacifiku situacija može biti suprotna. Toplija površinska voda obezbeđuje dodatnu energiju tropskim olujama, zbog čega pojedini delovi Azije mogu biti izloženi većem riziku od tajfuna.
Zašto El Ninjo može da pogodi svetsku ekonomiju?
El Ninjo je jedan od najpažljivije praćenih klimatskih pokazatelja upravo zato što njegove posledice mogu da se predvide nekoliko meseci unapred i da utiču na veliki broj privrednih sektora.
Energetske kompanije koriste prognoze ENSO ciklusa kako bi procenile buduću potrošnju električne energije. Ekstremne vrućine povećavaju upotrebu klima-uređaja, a samim tim i opterećenje elektroenergetskih mreža.
Istovremeno, nedostatak padavina može da smanji proizvodnju hidroelektrana zbog nižeg nivoa reka i akumulacija.
Posledice prate i trgovci na tržištima sirovina, jer El Ninjo može da utiče na poljoprivredu, rudnike, proizvodnju nafte i gasa i međunarodne pomorske rute.
Jedan od primera je Panamski kanal. Dugotrajna suša može da smanji nivo vode neophodan za funkcionisanje sistema prevodnica, što ograničava broj i veličinu brodova koji mogu da prolaze ovom važnom trgovačkom rutom.
Ekonomske posledice mogu biti ogromne. Istraživači sa Dartmut koledža procenili su da je El Ninjo iz 1997-1998, kada se računaju višegodišnje posledice, bio povezan sa gubitkom od oko 5,7 biliona dolara svetskog BDP-a.
Hrana bi mogla da bude među najvećim problemima
Posebno je značajan uticaj El Ninja na proizvodnju hrane.
Posledice nisu svuda negativne. Više padavina u Kaliforniji, na primer, može da pogoduje proizvodnji avokada i badema.
U drugim delovima sveta situacija može biti znatno nepovoljnija. Prekomerne padavine u zapadnoj Africi mogu da ugroze proizvodnju kakaoa i povećaju pojavu bolesti biljaka.
Pirinač, pšenica, kafa, šećer i palmino ulje takođe se u velikoj meri proizvode u područjima koja mogu biti izložena višim temperaturama i manjku padavina.
Ako prinosi padnu istovremeno u više velikih proizvođačkih regiona, posledice se mogu preneti na svetsko tržište hrane i doprineti rastu cena.
El Ninjo utiče čak i na ribarstvo.
Kada se topla voda pomeri prema istočnom Pacifiku, hladna voda bogata hranljivim materijama ostaje dublje ispod površine. Time se smanjuje količina fitoplanktona, koji predstavlja osnovu velikog dela morskog lanca ishrane.
Ribe poput inćuna uz obalu Perua tada mogu da se povuku u hladnije i dublje vode, gde ih je teže loviti.
Kombinacija slabijih prinosa, problema u ribarstvu i mogućeg uginuća stoke zbog ekstremnih vremenskih uslova može dodatno da ugrozi prehrambenu sigurnost u najranjivijim delovima sveta.
Kakve veze sa svim tim imaju klimatske promene?
Odnos globalnog zagrevanja i El Ninja i dalje predstavlja jedno od važnih pitanja klimatologije.
Naučnici još nemaju konačan odgovor na pitanje da li će klimatske promene učiniti El Ninjo češćim ili intenzivnijim. Prirodna promenljivost ENSO ciklusa veoma je velika, što otežava razlikovanje dugoročnih trendova od normalnih oscilacija.
Sve je, međutim, više dokaza da toplija planeta može da pojača posledice koje El Ninjo donosi.
Viša početna temperatura može dodatno da pogorša suše i toplotne talase u regionima koji tokom El Ninja postaju suvlji.
Sa druge strane, toplija atmosfera može da zadrži više vodene pare, što stvara uslove za intenzivnije padavine tamo gde El Ninjo donosi vlažnije vreme.
Zbog toga opasnost ne predstavlja samo jačina samog El Ninja, već i činjenica da se ovaj prirodni klimatski ciklus sada odvija u svetu koji je već znatno topliji nego pre nekoliko decenija.
Upravo kombinacija snažnog El Ninja i dugoročnog globalnog zagrevanja mogla bi da učini naredne mesece važnim testom za poljoprivredu, energetiku, svetsku trgovinu i sposobnost država da se prilagode sve izraženijim vremenskim ekstremima.
