Veštačka inteligencija pruža zemljama u razvoju priliku da za svega deset godina ostvare napredak za koji bi im ranije bio potreban čitav vek, ocenjuje Svetska banka u novom izveštaju. Institucija upozorava da će brzina usvajanja ove tehnologije biti presudna kako zemlje sa nižim i srednjim prihodima ne bi propustile jedinstvenu razvojnu šansu.
Prema procenama Svetske banke, primena veštačke inteligencije mogla bi tokom ove decenije da poveća potencijalni godišnji privredni rast zemalja u razvoju sa 4,1 na 4,9 odsto. Istovremeno, u razvijenim ekonomijama očekivani doprinos AI privrednom rastu kretao bi se između 1,2 i 3,6 odsto.
Usvajanje postojećih rešenja umesto razvoja sopstvenih modela
Autori izveštaja smatraju da zemlje u razvoju ne bi trebalo da ulažu ogromna sredstva u razvoj sopstvenih velikih AI modela, koji zahtevaju značajne finansijske i tehnološke resurse.
Umesto toga, preporučuje se da najpre primene već postojeća rešenja, prilagode ih lokalnim potrebama, a tek kasnije razvijaju sopstvene tehnologije. Na taj način moguće je brže ostvariti koristi uz znatno manje troškove.
Posebno se ističe potencijal takozvane „male AI“ – aplikacija koje mogu da funkcionišu čak i u sredinama sa ograničenim pristupom internetu i električnoj energiji. Takva rešenja mogu doprineti unapređenju zdravstva, obrazovanja, poljoprivrede i rada državne uprave.
Primeri iz Gane, Bangladeša i Indije
Kao uspešne primere primene veštačke inteligencije, Svetska banka navodi matematičkog tutora u Gani, koji funkcioniše putem SMS poruka na običnim mobilnim telefonima. Taj sistem, uz trošak od svega pet dolara po učeniku, ostvario je rezultate uporedive sa osmomesečnim kursom.
U Bangladešu je AI sistem za otkrivanje dijabetičke retinopatije povećao broj dnevno pregledanih pacijenata za 40 odsto, dok su u Indiji sistemi za vremensku prognozu zasnovani na veštačkoj inteligenciji pomogli poljoprivrednicima da smanje troškove proizvodnje i unaprede prinose.
Manji rizik za tržište rada nego u razvijenim zemljama
Izveštaj naglašava da veštačka inteligencija može da ublaži nedostatak stručnog kadra u oblastima kao što su zdravstvo, obrazovanje, poljoprivreda i državna administracija.
Istovremeno, procenjuje se da je rizik od automatizacije radnih mesta u zemljama u razvoju znatno manji nego u bogatim državama. Generativna veštačka inteligencija mogla bi da ugrozi oko 4,5 odsto poslova u zemljama sa nižim prihodima, dok taj procenat u razvijenim ekonomijama iznosi 14,2 odsto.
S druge strane, oko 16,2 odsto radnih mesta u zemljama u razvoju moglo bi da ostvari značajan rast produktivnosti zahvaljujući primeni AI, što je gotovo na nivou razvijenih zemalja, gde taj udeo iznosi 18,7 odsto.
Potencijal uz oprez
Svetska banka upozorava da veštačka inteligencija nije bez rizika. Ukoliko se njena primena ne bude pažljivo usmeravala, mogla bi dodatno da produbi jaz između bogatih i siromašnih država, koncentriše tehnološku moć u rukama malog broja globalnih kompanija i poveća zavisnost od ograničenog broja dobavljača tehnologije.
Zbog toga organizacija preporučuje da zemlje u razvoju, paralelno sa ubrzanim uvođenjem AI tehnologija, izgrade odgovarajući regulatorni okvir, ulažu u razvoj digitalnih veština i uspostave zaštitne mehanizme koji će omogućiti da koristi od veštačke inteligencije budu što veće, a potencijalni negativni efekti svedeni na minimum.
