Austrijski fond koji zaposlenima isplaćuje zaostale zarade nakon stečaja poslodavca mogao bi 2027. godinu da dočeka sa manjkom od 160 miliona evra. Kako navodi „Heute“, pozivajući se na Ministarstvo rada, rezerve Fonda za naknade u slučaju insolventnosti (IEF), koje su početkom 2026. iznosile oko 385 miliona evra, do kraja godine mogle bi da se smanje na svega 30 miliona.
Posledice talasa stečajeva u Austriji tako više nisu ograničene samo na zatvaranje preduzeća i gubitak radnih mesta, već ugrožavaju i finansijsku stabilnost sistema koji predstavlja poslednju zaštitu zaposlenih.
IEF pokriva neisplaćene zarade, naknade za neiskorišćeni godišnji odmor, otpremnine i druga potraživanja radnika. Tokom 2027. očekuju se isplate u iznosu od približno 350 miliona evra.
Podaci austrijskog Revizorskog suda potvrđuju ozbiljnost problema. Fond je 2024. godine isplatio 270,3 miliona evra za više od 33.000 zaposlenih, dok su isplate 2025. premašile 300 miliona evra. Veliki broj stečajeva dodatno je ubrzao trošenje postojećih rezervi.
Finansijski problemi fonda delimično su posledica odluke da se smanji doprinos poslodavaca, koji predstavlja njegov glavni izvor prihoda. Stopa doprinosa, koja je 2014. iznosila 0,55 odsto, spuštena je 2022. godine na samo 0,1 odsto.
Revizorski sud je 4. septembra upozorio da će najkasnije 2027. ili 2028. biti neophodno povećanje stope. ORF je 15. septembra izvestio o ukupnom manjku od 180 miliona evra, dok najnovija procena Ministarstva rada za narednu godinu iznosi 160 miliona. Iako se obračuni razlikuju, zaključak je isti – sadašnji način finansiranja fonda nije održiv.
Ministarka rada Korina Šuman iz Socijaldemokratske partije Austrije poručila je da će, ukoliko socijalni partneri ne postignu dogovor, visina doprinosa biti određena uredbom, jer zakon nalaže održivo finansiranje fonda.
Koalicioni partner NEOS protivi se povećanju troškova rada i predlaže da nedostajući novac bude obezbeđen iz sredstava privrednih komora. Spor se tako vodi i unutar vlasti, čiji su predstavnici saglasni da finansijski problem mora biti rešen, ali ne i oko toga ko treba da snosi troškove.
Austrija sada mora da bira između povećanja doprinosa poslodavaca, izdvajanja novca iz državnog budžeta i pronalaženja drugih izvora finansiranja. Zaposleni prema zakonu i dalje imaju pravo na naknadu, zbog čega bi tvrdnja da su njihove plate neposredno ugrožene bila preterana.
Ipak, činjenica da se reaguje tek kada bi rezerve mogle da padnu na svega 30 miliona evra pokazuje da je rešavanje predvidivog problema godinama odlagano.
Prenosi Srpski ugao
