Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovaće danas i sutra na Samitu Evropska unija – Zapadni Balkan, koji se održava u Tivtu, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika Republike.
Samit, koji okuplja najviše zvaničnike država Zapadnog Balkana i Evropske unije, predstavlja jednu od najznačajnijih regionalnih političkih platformi za razgovor o evropskim integracijama, ekonomskom povezivanju i jačanju saradnje između Brisela i zemalja regiona. U fokusu ovogodišnjeg skupa biće proces proširenja Evropske unije, sprovođenje Plana rasta za Zapadni Balkan, infrastrukturno povezivanje, energetska bezbednost i usklađivanje regionalnih politika sa evropskim standardima.
Glavni radni deo samita predviđen je za četvrtak, kada će biti održana plenarna zasedanja, panel-diskusije i niz bilateralnih sastanaka između lidera regiona i najviših predstavnika evropskih institucija.
Tokom boravka u Tivtu, predsednik Vučić imaće više važnih susreta sa vodećim evropskim zvaničnicima. Među najznačajnijima izdvajaju se sastanci sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i saveznim kancelarom Nemačke Fridrihom Mercom.
Pored razgovora sa čelnicima institucija Evropske unije i najmoćnijih evropskih država, predsednik Srbije imaće i bilateralne susrete sa predsednicom Vlade Italije Đorđom Meloni, predsednikom Vlade Španije Pedrom Sančezom, predsednikom Vlade Grčke Kirijakosom Micotakisom, premijerom Slovačke Robertom Ficom, saveznim kancelarom Austrije Kristijanom Štokerom, kao i sa predsednikom Vlade Irske Mikalom Martinom.
Očekuje se da će bilateralni razgovori biti prilika za razmenu mišljenja o aktuelnim političkim i ekonomskim izazovima u Evropi, nastavku evropskog puta Srbije, kao i o mogućnostima za dalje unapređenje saradnje sa državama članicama Evropske unije u oblastima energetike, investicija, infrastrukture i regionalne stabilnosti.
Samit u Tivtu održava se u trenutku pojačanog interesovanja Evropske unije za Zapadni Balkan, a njegovi zaključci mogli bi da predstavljaju važan signal o budućoj dinamici procesa evropskih integracija i mestu regiona u novoj političkoj, ekonomskoj i bezbednosnoj arhitekturi Evrope.