Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je Srbija u prvom kvartalu ove godine bila četvrta ekonomija u Evropi po stopi privrednog rasta i izrazio očekivanje da bi do kraja godine mogla da se nađe među prve tri zemlje, dok prognoze Međunarodnog monetarnog fonda ukazuju da bi naredne godine mogla da zauzme prvo mesto u Evropi.
Govoreći nakon otvaranja 21. Svetskog kongresa ekonomista u Beogradu, Vučić je istakao da Srbija ne sme da se zadovolji trenutnim rezultatima, već mora da traži nove izvore razvoja i da prati savremene tehnološke tokove.
„Očekujemo da budemo među prve tri zemlje do kraja godine. Verujem da će sledeće godine, u skladu sa prognozama MMF-a, Srbija biti broj jedan po stopi rasta. To je ono što je za nas važno“, rekao je Vučić.
Predsednik je naglasio da se globalna ekonomija nalazi u periodu velikih promena, zbog čega će zemlje koje budu najbrže usvajale nove tehnologije imati značajnu prednost u odnosu na konkurenciju.
Veštačka inteligencija i nove tehnologije kao pokretači razvoja
Vučić je ocenio da Srbija mora da ide u korak sa inovacijama i veštačkom inteligencijom kako bi dodatno povećala produktivnost i ubrzala ekonomski razvoj.
Prema njegovim rečima, svet ulazi u novu tehnološku revoluciju, a svako zaostajanje moglo bi da ostavi ozbiljne posledice po konkurentnost država i privreda.
„Ne smemo da budemo zadovoljni time što će nam ova i sledeća godina biti dobre. Moramo da razmišljamo o godinama koje dolaze. Svako zaostajanje u ovoj visokotehnološkoj revoluciji ostaviće nas godinama iza najrazvijenijih zemalja sveta“, poručio je predsednik.
On je dodao da Srbija poseduje stručne ljude i potencijal za razvoj, ali da će biti potrebna dodatna ulaganja u obrazovanje, istraživanja i digitalne tehnologije.
Energija i voda biće ključni resursi budućnosti
Govoreći o izazovima koji očekuju svet u narednim decenijama, Vučić je naveo da će pored tehnološkog razvoja posebnu važnost imati energetska stabilnost i upravljanje vodnim resursima.
Prema njegovim rečima, očekuje se značajan rast globalne potrošnje električne energije usled razvoja industrije, elektrifikacije i širenja veštačke inteligencije, dok će istovremeno rasti i potrebe za vodom.
„Mnoge zemlje će se suočiti sa ozbiljnim problemima, pa čak i nestašicama vode. Zato moramo da razmišljamo unapred i da se pripremamo za period koji dolazi“, istakao je Vučić.
Prema procenama koje je naveo, do sredine veka potražnja za vodom mogla bi da poraste za više od 30 odsto, dok bi potrebe za električnom energijom mogle da budu i dvostruko veće nego danas.
Otvorenost kao prednost Srbije
Predsednik Srbije ocenio je da su male i srednje države najuspešnije onda kada ostanu otvorene za saradnju sa različitim tržištima, regionima i partnerima.
On je istakao da je upravo takav pristup omogućio Srbiji da poslednjih godina ostvari bolje rezultate od mnogih zemalja u regionu kada je reč o privlačenju investicija, rastu plata i ukupnom ekonomskom razvoju.
„Srbija je izabrala drugačiji put. Smatramo da male i srednje zemlje uspevaju kada su otvorene, kada grade veze i saradnju sa različitim regionima i partnerima“, rekao je Vučić.
Prema njegovim rečima, svet se danas nalazi u procesu ekonomske međuzavisnosti bez političkog spajanja, što zahteva nove modele saradnje i prilagođavanja.
Svetski kongres ekonomista okupio vodeća imena struke
Ovogodišnji Svetski kongres ekonomista, koji se održava u Beogradu do 26. juna, okupio je više od 1.000 učesnika iz celog sveta, uključujući istaknute profesore, istraživače i dobitnike Nobelove nagrade za ekonomiju.
Tokom pet dana biće organizovano više od 200 panela i diskusija posvećenih najvažnijim pitanjima savremene ekonomije, među kojima su veštačka inteligencija, globalizacija, međunarodna trgovina, energetska bezbednost i tržište rada.
Među učesnicima su i nobelovci Erik Maskin, Ester Diflo i Žan Tirol, dok organizatori ocenjuju da održavanje ovakvog događaja predstavlja značajno međunarodno priznanje za Srbiju i potvrdu njenog ugleda u ekonomskoj zajednici.