Troškovi dugoročnog zaduživanja država širom sveta naglo rastu, dok prinosi na državne obveznice dostižu nivoe koji nisu viđeni više od jedne decenije.
Prinos na tridesetogodišnje američke državne obveznice ove nedelje dostigao je najviši nivo od 2007. godine, dok su prinosi na dugoročne obveznice Francuske i Nemačke dostigli višegodišnje maksimume, prenosi Blumberg.
Prinos na tridesetogodišnje američke trezorske zapise u utorak je dostigao 5,32 odsto, nakon što je od kraja juna porastao za gotovo 40 baznih poena.
U Francuskoj je prinos na tridesetogodišnje obveznice dostigao najviši nivo od 2008. godine, dok su nemački prinosi na obveznice sličnog roka na nivoima poslednji put zabeleženim 2011. godine. U Velikoj Britaniji prinos na dugoročne državne obveznice približava se šest odsto, dok je u Japanu blizu istorijskog maksimuma.
Investitore najviše zabrinjavaju inflacija i rastući javni dug, ali i sve veće potrebe za finansiranjem ogromnih ulaganja u veštačku inteligenciju.
Ulagači strahuju da bi sve veća geopolitička podeljenost sveta mogla da donese nove ekonomske šokove i dovede do trajno više inflacije. Istovremeno, postoji zabrinutost da vlade neće uspeti da smanje javnu potrošnju, dok tradicionalni veliki kupci državnih obveznica, poput penzionih fondova, sve manje povećavaju ulaganja u državni dug.
Dodatni pritisak stvaraju tehnološke kompanije, koje ulažu ogromna sredstva u razvoj veštačke inteligencije i sve češće izdaju dugoročne obveznice kako bi finansirale svoje investicije. Time direktno konkurišu državama za novac investitora, prenosi Blumberg.
Zbog toga ministri finansija u mnogim zemljama sve više pribegavaju izdavanju kratkoročnih obveznica, čiji su troškovi zaduživanja trenutno niži, jer je dugoročno finansiranje po nekada izuzetno niskim kamatama postalo znatno skuplje.
Za države to predstavlja znak da bi era izuzetno jeftinog dugoročnog finansiranja mogla biti završena.
Rast troškova zaduživanja posebno je vidljiv u Sjedinjenim Američkim Državama. Kamate na američki javni dug u tekućoj fiskalnoj godini dostigle su 1,17 biliona dolara, što je 15 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, delom zbog viših prinosa na državne obveznice.
Istovremeno, godišnji budžetski deficit SAD dostigao je gotovo dva biliona dolara, dok se javni dug približava iznosu od 40 biliona dolara, prenosi Blumberg.
