Nemački proizvođač automobila Folksvagen objavio je danas da je njegov neto profit u prvoj polovini ove godine pao za više od 30 odsto međugodišnje, dok je kompanija dodatno pogoršala prognozu za celu 2026. godinu i sada očekuje pad prihoda od tri odsto, umesto ranije najavljivanog blagog rasta.
U prvih šest meseci ove godine Folksvagen je ostvario prihod od 158,1 milijardu evra, dok je operativna dobit pala za gotovo 12 odsto, na 5,93 milijarde evra, prenosi „Viršaftsvohe“.
Profit u drugom kvartalu pao za gotovo 33 odsto
Neto dobit Folksvagena samo u drugom kvartalu 2026. godine pala je za 32,9 odsto, sa 2,29 milijardi na 1,54 milijarde evra.
Operativna marža skliznula je na 3,8 odsto, što je najniži nivo od pandemijske 2020. godine. Kompanija je, međutim, zadržala cilj da do kraja godine ostvari operativnu maržu između četiri i 5,5 odsto.
Ukupne isporuke vozila u drugom tromesečju smanjene su za gotovo devet odsto, na 2,08 miliona automobila, dok je prodaja na kineskom tržištu potonula za više od trećine, na 424.300 vozila, prenosi „Handelsblat“.
Kina, carine i rastuća konkurencija pritiskaju poslovanje
Uprava Folksvagena navodi da su, pored cenovnog rata u Kini, poslovanje dodatno opteretile američke carine, geopolitičke tenzije, ratovi, sve jača konkurencija i jednokratni troškovi od oko 900 miliona evra.
Generalni direktor Oliver Blume ocenio je da restrukturiranje kompanije već daje rezultate, ali je naglasio da je potrebno dodatno smanjenje troškova. Finansijski direktor Arno Antlic upozorio je da je profitabilnost i dalje „na neprihvatljivo niskom nivou“ i ocenio da novi rezultati predstavljaju još jedno upozorenje da su neophodne odlučne mere.
Folksvagen planira da do kraja decenije smanji opšte troškove za dodatnih 11 milijardi evra, a iz tog cilja proizlazi plan za ukidanje oko 50.000 radnih mesta, pre svega u administrativnim i indirektnim poslovima.
Ove mere bile bi dodatak već postojećem planu prema kojem Folksvagen do 2030. godine namerava da ukine 50.000 radnih mesta u Nemačkoj, od čega 35.000 u okviru matičnog brenda.
Novi planovi naišli su na snažan otpor sindikata, radničkog saveta i pokrajine Donje Saksonije, koja sa 20 odsto vlasništva ima značajan uticaj u nadzornom odboru kompanije.
