Srbi i dalje najviše kupuju polovne dizelaše: Tržište automobila polako se menja, ali elektrifikacija tek dolazi
Tržište automobila u Srbiji i dalje je snažno oslonjeno na polovna vozila sa dizel motorima, dok se prelazak na hibridne i električne automobile odvija znatno sporije nego u većem delu Evrope. Podaci iz prve polovine godine pokazuju da domaći kupci i dalje najčešće biraju automobile stare između 10 i 15 godina, a glavni razlog za takav izbor ostaje kupovna moć.
Srbija se zbog starosti voznog parka nalazi pri dnu evropske liste, iako se stanje poslednjih godina postepeno popravlja. Poseban uticaj na tržište imala je pandemija koronavirusa, nakon koje je, prema ocenama stručnjaka, tehnička ispravnost vozila postala važniji kriterijum od same cene.
„Kupci su možda spremni da izdvoje nešto više novca za kvalitetan polovni automobil koji će ih dugo služiti i koji će dugoročno predstavljati manji trošak“, ocenio je Petar Veličković, menadžer za odnose s javnošću sajta Polovni automobili.
Dizel i dalje dominira među polovnjacima
U prvoj polovini ove godine u Srbiji je prodato 70.135 polovnih automobila iz uvoza, što je gotovo isti nivo kao godinu ranije. Najtraženiji su bili automobili proizvedeni 2011. i 2012. godine, dok su znatno ređi bili mlađi polovni modeli stari između dve i pet godina.
Kada je reč o pogonskim gorivima, dizel motori i dalje imaju ubedljivu prednost. Čak 58 odsto prvi put registrovanih polovnih vozila iz uvoza činili su automobili sa dizel motorima, dok su benzinski modeli zauzeli oko 33 odsto tržišta.
Među najpopularnijim markama i dalje dominira Volkswagen, koji tradicionalno ima veliki broj pristalica među kupcima polovnih automobila u Srbiji.
Istovremeno, prosečna cena polovnih automobila blago je pala. Vozila oglašena na sajtu Polovni automobili početkom godine prosečno su koštala oko 12.983 evra, dok je do kraja juna ta vrednost pala na približno 12.588 evra.
Uvoz starijih automobila i dalje moguć
Jedan od razloga za veliku zastupljenost starijih automobila jeste činjenica da Srbija i dalje dozvoljava uvoz vozila sa motorima standarda Euro 3 i Euro 4, koji imaju veće emisije štetnih gasova.
Za razliku od Srbije, pojedine zemlje regiona, poput Bosne i Hercegovine i Crne Gore, ograničile su uvoz starijih vozila i dozvoljavaju uglavnom automobile sa najmanje Euro 5 motorima.
Ipak, stručnjaci ocenjuju da eventualna zabrana uvoza Euro 3 i Euro 4 vozila ne bi automatski dovela do velikog pada cena, jer na domaćem tržištu već postoji veliki broj takvih automobila.
Evropski propisi doneće velike promene
Veće promene očekuju se narednih godina, pre svega zbog novih pravila Evropske unije koja se odnose na vozila na kraju životnog veka. Cilj novih propisa je da se spreči izvoz dotrajalih automobila iz EU pod maskom polovnih vozila.
Zbog toga stručnjaci očekuju da bi se nakon 2030. godine struktura automobila u Srbiji mogla značajno promeniti – sa sve manjim brojem dizelaša i većim brojem vozila na alternativni pogon.
„Već sada veliki broj proizvođača više nema dizel automobile u ponudi. U narednih pet do deset godina imaćemo promenu strukture tržišta, sa sve većim brojem hibrida, benzinaca i električnih automobila“, ocenjuje Veličković.
Hibridi osvajaju tržište novih automobila
Dok su električni i hibridni automobili još uvek retkost među polovnjacima, situacija na tržištu novih vozila izgleda potpuno drugačije.
Kod novih automobila hibridi su zauzeli vodeću poziciju, sa tržišnim udelom od 43,62 odsto, dok elektrifikovana vozila – hibridi i potpuno električni automobili zajedno – čine gotovo polovinu svih prvi put registrovanih novih putničkih vozila.
Nasuprot tome, prodaja novih automobila sa dizel motorima beleži pad.
Ipak, potpuna elektrifikacija tržišta u Srbiji još je daleko. Glavne prepreke su visoka cena električnih vozila, nedovoljno razvijena infrastruktura za punjenje i ograničena dostupnost servisne mreže.
Država i ove godine subvencioniše kupovinu novih potpuno električnih automobila sa 5.000 evra, dok se paralelno radi na razvoju mreže punjača za električna vozila.
Promena dolazi, ali sporije nego u Evropi
Srpsko tržište automobila nalazi se između dva sveta – i dalje dominiraju polovni dizelaši pristupačni većini kupaca, dok se kod novih vozila već jasno vidi pomak ka hibridima i elektrifikaciji.
Stručnjaci očekuju da će naredna decenija doneti najveću transformaciju domaćeg voznog parka, ali će brzina promena zavisiti od kupovne moći građana, razvoja infrastrukture i evropskih pravila koja će uticati na dostupnost polovnih automobila iz inostranstva.
