Evropa menja pravila za ambalažu: Papir postaje budućnost reciklaže, ali lepak i premazi predstavljaju veliki izazov
Nova pravila Evropske unije koja stupaju na snagu za nedelju dana donose velike promene u industriji ambalaže i povećavaju pritisak na proizvođače da razviju proizvode koji se lakše recikliraju. Papir, kao jedan od materijala najpogodnijih za ponovnu preradu, nameće se kao jedno od ključnih rešenja, ali stručnjaci upozoravaju da lepkovi i zaštitni premazi koji se koriste u papirnoj ambalaži mogu ozbiljno da otežaju proces reciklaže.
Prema podacima BBC-ja, tokom 2024. godine u Evropi je reciklirano oko 74 odsto potrošenog papira i kartona, što ovaj materijal čini jednim od najuspešnijih kada je reč o cirkularnoj ekonomiji.
Ipak, problem predstavljaju različiti dodaci koji se koriste u proizvodnji ambalaže. Lepak iz etiketa i spojeva, kao i pojedini zaštitni premazi, tokom prerade mogu stvarati takozvane „lepljive nečistoće“ koje oštećuju mašine za reciklažu, smanjuju kvalitet recikliranog papira ili dovode do odbacivanja čitavih količina materijala.
Nova pravila EU menjaju industriju ambalaže
Od 12. avgusta počinje primena nove Uredbe Evropske unije o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), koja uvodi strože zahteve za proizvođače.
Prema novim pravilima, ambalaža će od 2030. godine morati da bude najmanje 70 odsto reciklabilna, dok će od 2038. godine taj prag biti povećan na 80 odsto.
Zbog toga kompanije sve intenzivnije traže alternativna rešenja koja će omogućiti da ambalaža bude održivija. Papir se nameće kao logičan izbor jer već postoji razvijena infrastruktura za njegovu reciklažu, a u tom procesu ima prednost u odnosu na plastiku.
Laser i ultrazvuk umesto lepka
U Nemačkoj, koja je jedno od evropskih središta razvoja ambalažne industrije, istraživačka organizacija Fraunhofer zajedno sa kompanijama razvija tehnologije koje bi mogle da eliminišu upotrebu lepka pri zatvaranju papirne ambalaže.
Projekat PAPURE, pokrenut 2023. godine, ima za cilj razvoj laserske tehnologije kojom bi se papirni slojevi spajali bez dodatnih materijala. Proces se zasniva na zagrevanju određenih delova papira laserom, čime se stvaraju čvrste veze između vlakana.
Drugo rešenje razvija kompanija Herrmann Ultraschall, koja koristi ultrazvučnu tehnologiju spajanja papira. Postupak podseća na zavarivanje: papir se prvo navlaži, a zatim se pomoću posebnog alata – sonotrode – izlaže ultrazvučnim vibracijama. Na taj način dolazi do povezivanja vlakana bez korišćenja lepka ili plastike.
Ipak, prelazak na ove tehnologije neće biti jednostavan. Proizvođači će morati da prilagode ili zamene postojeće mašine, što može predstavljati veliki finansijski izazov. Dodatni problem predstavlja i brzina proizvodnje, jer su novi postupci trenutno sporiji od klasičnog zatvaranja ambalaže lepkom.
Najveći izazov ostaje ambalaža za hranu
Poseban problem predstavlja papirna ambalaža za prehrambene proizvode. Ona mora da sadrži zaštitne slojeve koji sprečavaju prodiranje vlage i produžavaju rok trajanja hrane, zbog čega se plastika i dalje često koristi.
Kompanija Henkel razvila je novo rešenje za papir sa zaštitnim premazima koje omogućava reciklažu. Njihova tehnologija hladnog zaptivanja omogućava spajanje papira bez zagrevanja, što je posebno važno za proizvode osetljive na temperaturu, poput sladoleda i čokolade.
Henkel je ranije razvio i potpuno reciklabilno rešenje za toplotno zaptivanje papira, koje je italijanskom brendu Regina omogućilo da plastiku zameni papirom u pakovanju toalet-papira, kuhinjskih ubrusa i salveta.
Promena zahteva saradnju cele industrije
Stručnjaci ističu da prelazak na održivu papirnu ambalažu neće zavisiti samo od proizvođača, već od čitavog lanca – od dizajnera ambalaže i kompanija koje proizvode robu, do sistema za prikupljanje i reciklažu otpada.
„Papir već ima dobro razvijenu infrastrukturu za reciklažu i predstavlja očigledno rešenje kada razmišljamo o poboljšanju održivosti ambalaže“, rekla je Arijana Savini, menadžerka za tržišnu strategiju papirne ambalaže u Evropi u kompaniji Henkel.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da lepak nije jedini problem. Velike količine papira i kartona nikada ne stignu do reciklažnih postrojenja jer budu zaprljane ili pomešane sa drugim vrstama otpada.
Nova evropska pravila zato predstavljaju veliki korak ka održivijoj ambalaži, ali i izazov za industriju koja će u narednim godinama morati da pronađe ravnotežu između funkcionalnosti, ekonomičnosti i zaštite životne sredine.
