Evropska komisija predstavila je danas novu strategiju za Arktik, čiji su glavni prioriteti jačanje bezbednosti i otpornosti, odgovor na klimatske promene.
Evropska komisija predstavila je danas novu strategiju za Arktik, čiji su glavni prioriteti jačanje bezbednosti i otpornosti, odgovor na klimatske promene, razvoj privrede i stvaranje novih mogućnosti za stanovništvo i zajednice tog regiona, saopštila je EU.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je Arktik „severno susedstvo Evrope“, koje je blisko, povezano sa Evropom i od ključnog značaja za njenu budućnost, ali da se region ubrzano menja zbog novih pomorskih ruta i resursa koji podstiču strateško nadmetanje, navodi se u saopštenju.
„Našom novom strategijom ulažemo u veću bezbednost, otpornu infrastrukturu i ekonomske mogućnosti, u korist ljudi koji Arktik nazivaju svojim domom i našeg zajedničkog prostora“, rekla je Fon der Lajen.
U strategiji se navodi da se Arktik zagreva gotovo četiri puta brže od globalnog proseka, što utiče na ekosisteme, način života i lokalne zajednice. Istovremeno, otvaranje novih pomorskih ruta i dostupnost novih resursa menjaju bezbednosnu i ekonomsku sliku regiona i podstiču geopolitičke tenzije, strateško nadmetanje i vojnu aktivnost, saopštila je EU.
Kada je reč o bezbednosti, EU će sa državama članicama i arktičkim partnerima, uz saradnju sa NATO-om, raditi na unapređenju pripravnosti, zaštiti kritične infrastrukture i sposobnosti delovanja u arktičkim uslovima, između ostalog povećanjem evropskih kapaciteta za ledolomce.
Brisel planira i osnivanje novog Centra za pomorsku bezbednost, koji bi državama članicama i partnerima omogućio razmenu informacija i bolje praćenje pomorskih aktivnosti na Arktiku, navodi se u saopštenju.
Prvi korak biće uspostavljanje Centra za arktičke kablove, koji će pratiti i štititi pomorske kablove u severnom Atlantiku i na Arktiku i pomagati u njihovoj popravci.
Centar bi kasnije trebalo da prati i plovila takozvane „flote iz senke“, otkriva nezakoniti ribolov i zagađenje i unapredi koordinaciju operacija potrage i spasavanja. Kao se ističe, u oblasti klimatskih promena, EU će ojačati istraživanja, posmatranje i praćenje klimatskih promena na Arktiku.
Kroz novu inicijativu za praćenje i posmatranje okeana „OceanEye“, Unija će raditi na razmeni podataka, preciznijem predviđanju klimatskih promena i većoj bezbednosti pomorskog saobraćaja.
Strategija predviđa i jačanje ekonomskog razvoja Arktika kroz saradnju u oblasti obnovljive energije, kritičnih sirovina, saobraćaja, digitalne povezanosti i održivih pomorskih industrija, navodi se u saopštenju. EU će nastojati da poveže svoju infrastrukturu, uključujući luke, železnice, energetske terminale i digitalnu i satelitsku infrastrukturu, sa novim arktičkim trgovinskim i transportnim mrežama.
Brisel će, takođe, unaprediti saobraćajne veze sa Arktikom, između ostalog modernizacijom evropskih transportnih koridora za potrebe civilne i vojne upotrebe i ubrzanjem projekta „Rail Nordica“. EU će podržati i razvoj obnovljive energije i održivo korišćenje mineralnih resursa na Arktiku, ali ponavlja stav da nafta, ugalj i gas treba da ostanu u zemlji, uključujući i na arktičkim područjima, saopštila je EU.
Poseban deo strategije odnosi se na stanovništvo Arktika, posebno mlade i starosedelačke narode. EU će proširiti mogućnosti za arktičku omladinu kroz program „Erasmus plus“, razmene i programe razvoja veština, kao i nastaviti dijalog sa mladima i osnovati savet mladih na Grenlandu, anvodi se u saopštenju. EU je za regionalni razvoj arktičkih područja u periodu od 2021. do 2027. godine već izdvojila više od milijardu evra iz fondova kohezije.
U strategiji se navodi i da arktičke demokratije suočavaju sa spoljnim pretnjama, uključujući pokušaje narušavanja integriteta njihovog informacionog prostora i da će EU zato sa partnerima i lokalnim zajednicama raditi na jačanju demokratske otpornosti i suprotstavljanju manipulaciji informacijama, stranom mešanju i dezinformacijama.
Kako se navodi u saopštenju, nova strategija zasniva se na politici EU prema Arktiku iz 2021. godine, ali uzima u obzir velike geopolitičke, bezbednosne i ekološke promene koje su se od tada dogodile.
Evropska komisija navodi da je strategija pripremljena nakon konsultacija sa vladama, lokalnim zajednicama, starosedelačkim narodima, mladima, kompanijama i istraživačima širom Arktika.
U saopštenju se ističe da je EU deo arktičkog regiona, u kojem živi više od pola miliona njenih građana.
Danska, Finska i Švedska su članice EU koje imaju arktičke teritorije, dok Unija ima bliske odnose sa Norveškom, Islandom, Velikom Britanijom, Kanadom i SAD.
