Himalajski glečeri približavaju se kritičnoj tački jer se tope brže nego pre deset godina, što ugrožava vodosnabdevanje i egzistenciju miliona ljudi, navodi se u studiji kompanije Sistemika, savetodavne firme za održivost.
Nalazi studije objavljeni su nakon urušavanja himalajskog glečera krajem avgusta duž granice Nepala i Tibeta, koje je izazvalo lančana klizišta i bujične poplave u dolinama ispod.
U toj katastrofi potvrđena je smrt najmanje 1.300 ljudi, dok se više od 5.300 osoba vodi kao nestalo.
Studija pokazuje da povlačenje glečera za sobom ostavlja nestabilna lednička jezera, koja uglavnom zadržavaju rastresito kamenje i led, a nalaze se iznad dolina u kojima žive milioni ljudi, prenosi Rojters.
Gubitak mase himalajskih glečera ubrzao se tokom poslednjih decenija. Ipak, na terenu se trenutno prati samo 21 glečer od procenjenih 40.000 u regionu Hindukuš-Himalaji, ogromnom planinskom sistemu koji se prostire kroz osam zemalja, od Avganistana do Mjanmara.
Poseban rizik predstavljaju lednička jezera. U Indiji je identifikovano gotovo 200 takvih jezera sa visokim nivoom rizika, od kojih je 56 klasifikovano kao veoma visokorizično.
To predstavlja ozbiljnu pretnju za milione ljudi koji žive nizvodno, jer pucanje prirodnih brana ledničkih jezera može izazvati nagle bujične poplave.
Prema studiji, region se približava trenutku „maksimalnog vodostaja“, odnosno tački kada količina vode u rečnim tokovima prestaje da raste i počinje da opada.
Takva promena mogla bi da ima ozbiljne posledice po vodosigurnost stanovništva koje zavisi od himalajskih reka, posebno u periodima suša i povećane potražnje za vodom.
