Militantna grupa iz Jemena zauzela je ostrva Veliki i Mali Haniš, u blizini moreuza Bab el Mandeb, koji predstavlja ključnu tačku za pomorski saobraćaj.
Jemenski militanti iz pokreta Huti zauzeli su dva strateška ostrva u Crvenom moru, čime su ojačali sposobnost ove grupe – koju podržava Iran – da kontroliše ključnu pomorsku rutu, i to u trenutku kada rastu strahovi da se svet suočava sa novom krizom u snabdevanju naftom.
Zauzimanje ostrva Veliki i Mali Haniš predstavlja najnoviji korak u brzom napredovanju ove militantne grupe duž jemenske obale Crvenog mora, nakon što su prethodno zauzeli luku Moka i ostrvo Perim u moreuzu Bab el Mandeb.
Ova ostrva se nalaze 160 kilometara severno od pomenutog moreuza, koji predstavlja ključnu tačku povezivanja Crvenog mora sa otvorenim okeanom i važnim azijskim tržištima na koja Saudijska Arabija izvozi naftu.
Brzina napredovanja Huta primorala je jemensku vladu, koju podržava Saudijska Arabija, da pokuša da povrati teritorije koje su militanti zauzeli poslednjih dana, dok se Rijad istovremeno suočava sa napadima na ključni naftovod koje izvode militanti povezani sa Iranom iz Iraka.
Pretnje Huta dovele su Saudijsku Arabiju u stanje visoke pripravnosti, uz svakodnevno oglašavanje sirena za vazdušnu opasnost širom zemlje, dok je u seriji napada balističkim raketama i dronovima, koje je izvela ova militantna grupa, u ponedeljak povređeno 13 civila.
Međunarodna organizacija za migracije saopštila je u ponedeljak da je skoro 94.000 ljudi u Jemenu napustilo svoje domove otkako su se sukobi između Huta i vladinih snaga intenzivirali ovog meseca. Međunarodni komitet za spasavanje naveo je da je oko 200 škola na jugozapadu Jemena pretvoreno u privremena skloništa kako bi se zbrinuo veliki broj porodica koje pristižu.
Prema izveštajima, više od 2.000 ljudi prebeglo je preko mora u Džibuti. Napredovanje Huta dovelo ih je na svega 32 kilometra od američke vojne baze u ovoj maloj zemlji na Rogu Afrike, smeštenoj na suprotnoj strani moreuza Bab el Mandeb.
Stručnjaci su u ponedeljak upozorili da će zatvaranje saudijskog naftovoda koji povezuje istok i zapad zemlje – a koji je od vitalnog značaja za transport nafte iz Ormuskog moreuza do izvoznog čvorišta Janbu na Crvenom moru – dodatno povećati pritisak na isporuke nafte i globalno snabdevanje ovim energentom. Zvaničnici procenjuju da bi potpuna popravka mogla potrajati nedeljama.
„Za trgovce je trenutno najvažnije pitanje koliko će trajati prekid rada na liniji istok-zapad. Svaki duži poremećaj i s tim povezan gubitak u snabdevanju lako bi mogli da podignu cene na viši nivo”, rekao je Tim Voterer, glavni tržišni analitičar kompanije KCM Trade.
Istraživačka kompanija Rystad Energy saopštila je u ponedeljak da je od kraja avgusta kroz naftovod i iz luke Janbu prolazilo u proseku između 2,6 i 4 miliona barela nafte dnevno – što je količina za koju se sada procenjuje da bi mogla „nestati sa tržišta”.
Janiv Šah, potpredsednik za tržište nafte u kompaniji Rystad Energy, istakao je da je skok cena nafte tipa „Brent” pokazao da tržište već reaguje na „značajan gubitak u snabdevanju”. Saudijske zalihe mogle bi da održe izvoz u narednim danima, ali bi se to moglo „brzo promeniti”, dodao je Šah.
U utorak ujutru, cena sirove nafte „Brent” porasla je za 1,17 odsto, na 106,92 dolara po barelu. Prosečna cena dizela u SAD je prošle nedelje prvi put dostigla 6 dolara po galonu, jer su rat i ukrajinski napadi na ruske rafinerije smanjili ponudu.
Rukovodstvo Huta saopštilo je da ne želi da blokira sav komercijalni pomorski saobraćaj u Crvenom moru, već samo brodove povezane sa Saudijskom Arabijom. Snabdevanje iz Saudijske Arabije, najvećeg svetskog izvoznika nafte, od vitalnog je značaja za ekonomije Afrike i Azije, koje se oslanjaju na uvoz nafte sa Bliskog istoka i koje su najteže pogođene poremećajima u trgovini.
Stručnjaci navode da su zalihe koje su ranije ove godine postojale u sistemu – štiteći svet od najtežih posledica naftnog šoka ograničavanjem rasta cena – sada uglavnom potrošene.
Od početka rata u februaru, zemlje su pustile deo zaliha sirove nafte na tržište, a SAD su takođe ukinule ograničenja za naftu koja se nalazila na tankerima iz zemalja pod sankcijama. Ti rezervni kapaciteti su sada „iscrpljeni”, izjavio je u petak izvršni direktor kompanije Chevron, Majk Virt.
„Teško je zamisliti scenario u kojem bi cene pale, i to brzo”, rekao je on. „Smatram da rizik od daljeg rasta cena ostaje prisutan u narednih nekoliko meseci.”
