Sjedinjene Američke Države razmatraju mogućnost uvođenja sankcija Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) kao instituciji, a odluka bi mogla da bude doneta već ove nedelje, reklo je Rojtersu šest izvora upoznatih sa situacijom.
Takav potez predstavljao bi proširenje dosadašnjih američkih mera, koje su bile usmerene na pojedine tužioce i sudije MKS-a. Razmatranje novih sankcija povezano je sa postupcima Suda koji se odnose na rat u Pojasu Gaze i izraelske zvaničnike.
Jedan od izvora naveo je da su zvaničnici MKS-a održali hitne interne sastanke na kojima su razmatrane moguće posledice širih američkih sankcija. Prema navodima još dva izvora, predstavnici Suda razgovarali su i sa diplomatama država članica.
Američki zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, potvrdio je da se razmatraju šire sankcije protiv MKS-a, ali nije naveo kada bi odluka mogla da bude doneta.
Portparol Stejt departmenta ponovio je stav Vašingtona da MKS nema nadležnost nad američkim i izraelskim osobljem i najavio mogućnost dodatnih mera.
„MKS ima priliku da promeni kurs tako što će napraviti kritične i odgovarajuće strukturne promene. SAD će preduzeti dodatne korake kako bi zaštitile naše hrabre pripadnike vojske i druge sve dok MKS nastavlja da predstavlja pretnju našim nacionalnim interesima“, rekao je portparol.
Eventualne sankcije protiv MKS-a kao institucije mogle bi da utiču na njegovo svakodnevno funkcionisanje, uključujući finansijske transakcije, isplatu zaposlenih, pristup bankarskim uslugama i pojedinim softverskim proizvodima.
Prema navodima tri izvora Rojtersa, zaposleni u MKS-u ovog meseca dobili su plate unapred za ostatak godine. Sud je sličnu meru predostrožnosti primenjivao i ranije zbog mogućnosti uvođenja sankcija. MKS, prema istim izvorima, razmatra i alternativne pružaoce bankarskih i softverskih usluga.
Međunarodni krivični sud sa sedištem u Hagu izdao je naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta zbog navoda o ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti povezanih sa ratom u Gazi. MKS je postupao i protiv predstavnika Hamasa.
SAD su ranije uvele sankcije pojedinim zvaničnicima MKS-a zbog njihovog učešća u postupcima koji se odnose na Izrael, kao i zbog istrage o mogućim zločinima u Avganistanu, koja je obuhvatala i postupke pripadnika američkih snaga.
Diplomatski izvori navode da će pojedine od 125 država članica MKS-a tokom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku pokušati da se usprotive eventualnim dodatnim američkim merama.
Američki državni sekretar Marko Rubio ranije je kritikovao rad MKS-a i ocenio da aktivnosti Suda prema SAD i Izraelu predstavljaju pretnju američkim nacionalnim interesima.
MKS je osnovan 2002. godine na osnovu Rimskog statuta i nadležan je za procesuiranje genocida, zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i zločina agresije pod uslovima utvrđenim tim statutom.
Sjedinjene Američke Države i Izrael nisu članice MKS-a. Palestina jeste država članica Rimskog statuta, a MKS smatra da na toj osnovi ima teritorijalnu nadležnost nad zločinima obuhvaćenim Statutom počinjenim na palestinskim teritorijama. SAD i Izrael osporavaju nadležnost Suda u predmetima koji se odnose na izraelske državljane.
Vašington je u februaru uveo sankcije glavnom tužiocu MKS-a Karimu Kanu, koji je zatražio naloge za hapšenje Netanjahua i Galanta. Kan se kasnije povukao iz rada na funkciji glavnog tužioca dok traje istraga povodom optužbi za seksualno nedolično ponašanje, koje je negirao.
