DRUGI PANEL MEĐUNARODNOG FORUMA „NOVO DOBA“: Suverenizam, porodica i tradicionalne vrednosti u fokusu debate o budućnosti društva

Govoreći o tradicionalnim vrednostima, porodičnom životu i nacionalnom identitetu, poslanik Nacionalnog saveta Slovačke Republike Jan Mažgut istakao je značaj očuvanja tradicije i vrednosti koje, kako je naveo, predstavljaju temelj društva.

-Želeo bih ukratko da se predstavim i objasnim svoje stavove, odnosno stavove koje zastupam. Iako predstavljam širu grupu ljudi, smatram da je važno da iznesem i svoje lično viđenje. Dolazim iz sredine u kojoj su veoma važni tradicionalne vrednosti, vera, hrišćanstvo i nacionalni identitet. Zbog toga se ne pronalazimo u određenim ideologijama koje su karakteristične za velike urbane sredine, već sebe pre svega vidimo kao ljude koji pripadaju ruralnoj i tradicionalnoj Evropi. Kada govorimo o društvenim pitanjima, smatram da moramo da poštujemo svoje tradicije, svoje porodice i način života koji se kroz generacije pokazao važnim za naše društvo. Iz našeg, nacionalnog i konzervativnog ugla, porodica zauzima posebno mesto. Za nas je porodica tradicionalno zajednica muškarca i žene, odnosno oca i majke, i smatramo da takav pogled ima svoje uporište u našim ustavnim i tradicionalnim vrednostima. Takođe smatramo da postoje dva pola i da je porodica zasnovana na odnosu muškarca i žene, oca i majke. To je naše lično i političko viđenje i svesni smo da postoje i drugačiji stavovi i ideje. Bez obzira na razlike u mišljenjima, važno je da o ovim pitanjima razgovaramo otvoreno i da poštujemo različite perspektive. Verujem da treba da se vratimo vrednostima koje su za naše društvo i naše porodice od velikog značaja – rekao je Mažgut.

Govoreći o državnom suverenitetu i međunarodnim odnosima, bivši američki kongresmen Dejna Rorbaher istakao je značaj prava svake države da samostalno donosi odluke i određuje sopstveni put, uz očuvanje međusobnog poštovanja i međunarodne saradnje.

-Nakon mnogo godina provedenih u američkoj politici, smatram da svaka nacija ima pravo da sama upravlja svojim poslovima i određuje sopstveni put. To ne znači da treba da se povučemo iz međunarodne saradnje. Naprotiv, možemo i treba da sarađujemo kroz međunarodne programe i institucije, ali moramo voditi računa o tome da se odluke koje se tiču naše zemlje ne donose pod pritiskom spolja. Naša vera u sopstvenu naciju i naše pravo da odlučujemo o sopstvenoj budućnosti ne smeju biti potkopani. Svaka zemlja ima svoje interese, svoje građane i odgovornost prema njima. Kada govorimo o međunarodnim institucijama, one treba da služe narodima i državama koje predstavljaju, a ne da preuzimaju pravo da odlučuju umesto njih. Ne treba dozvoliti da nam ljudi izvan naše zemlje govore kako treba da uređujemo sopstvene unutrašnje poslove. Istovremeno, svaka država mora da poštuje druge države i njihove interese. Međunarodna saradnja je važna, ali ona mora počivati na međusobnom poštovanju, suverenitetu i pravu svakog naroda da sam odlučuje o svojoj budućnosti. Zato smatram da treba da razgovaramo o tome gde se nalazi granica između legitimne međunarodne saradnje i mešanja u unutrašnje poslove jedne zemlje – istakao je Rorbaher.

Narodni poslanik u gruzijskom parlamentu Nikoloz Samkaradze, osvrnuo se na evropski put Gruzije, izazove sa kojima se zemlja suočava i značaj očuvanja prava države da samostalno donosi odluke u skladu sa sopstvenim interesima i bezbednosnim okolnostima.

-Gruzija se već duže vreme suočava sa ozbiljnim unutrašnjim i spoljnopolitičkim izazovima. Od samog početka našeg evropskog puta suočavamo se sa različitim pritiscima i pokušajima spoljnog uticaja na naše političke procese i donošenje odluka.Gruzija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i mi razumemo značaj evropske perspektive naše zemlje. Međutim, evropske integracije ne smeju značiti odricanje od prava države da samostalno odlučuje o pitanjima od ključnog značaja za svoje građane.U poslednje vreme postalo je sve teže donositi odluke u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima, upravo zbog različitih oblika spoljnog pritiska i mešanja u unutrašnju politiku. To nije pitanje odbacivanja saradnje sa Evropskom unijom, već pitanje odnosa koji mora biti zasnovan na međusobnom poštovanju i ravnopravnosti.Posebno je važno razumeti da Gruzija ima specifičan bezbednosni položaj. Za razliku od pojedinih članica Evropske unije, ona nema iste bezbednosne garancije i zato svaka odluka mora biti pažljivo razmotrena u skladu sa sopstvenim okolnostima i interesima.Kada govorimo o zakonima i demokratskim procesima u Gruziji, potrebno je otvoriti ozbiljnu i argumentovanu raspravu, a ne dozvoliti da se unutrašnja politička pitanja rešavaju pod pritiskom spolja.Naš cilj treba da bude očuvanje demokratskih institucija, nacionalnog suvereniteta i prava građana Gruzije da sami odlučuju o budućnosti svoje zemlje, uz istovremeno razvijanje konstruktivnih odnosa sa Evropskom unijom, Sjedinjenim Američkim Državama i drugim međunarodnim partnerima.
Gruzija želi da bude deo evropske budućnosti, ali taj put mora biti zasnovan na ravnopravnom partnerstvu, međusobnom poštovanju i uvažavanju specifičnih interesa i bezbednosnih okolnosti naše zemlje – rekao je Nikoloz Samkaradze.

Govoreći o savremenim društvenim izazovima, Marko Malaguti, naučni saradnik Centra „Makijaveli“ za političke i strateške studije, istakao je potrebu za boljim razumevanjem društvenih promena i pronalaženjem zajedničkih vrednosti koje mogu doprineti stabilnijoj i sigurnijoj budućnosti.

-Kada se suočavamo sa izazovima u svetu, prvo moramo da razumemo kako funkcionišu stvari oko nas i kakve su okolnosti sa kojima se suočavamo.
Ne tvrdim da je situacija jednostavna. Naprotiv, postoje brojni problemi i izazovi, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Moramo da razumemo šta se dešava u društvu i zašto ljudi razmišljaju na određeni način.Savremeni razvoj donosi mnoge promene. Iskreno, moramo da pronađemo način da se prilagodimo tim promenama i da obezbedimo bolje uslove za život ljudi. Pre svega, moramo da obezbedimo stabilnost, odgovarajuće usluge i podršku građanima, uključujući zdravstvenu zaštitu.Postoji mnogo stvari koje moramo bolje da razumemo  kako ljudi razmišljaju, kako donose odluke i kako se društvo menja. Neophodno je da počnemo od toga da razumemo njihove potrebe, njihove stavove i način na koji gledaju na budućnost.U tom smislu, moramo da razvijamo strategiju koja odgovara stvarnim potrebama društva. Naš odgovor ne može biti zasnovan samo na političkim razlikama ili pripadnosti određenoj grupi.Ovo nije pitanje toga da li je neko hrišćanin, katolik ili pripada nekoj drugoj veri. To je pitanje zajedničkih vrednosti, života ljudi i načina na koji možemo da izgradimo društvo u kojem će ljudi imati više mogućnosti i sigurniju budućnost.Imamo mnogo pitanja kojima moramo da se bavimo, ali isto tako moramo da pronađemo osnovu na kojoj možemo zajedno da radimo. To je važno ne samo za nas već i mnogo šire  za budućnost našeg društva i naše odnose sa svetom – naveo je Malaguti.

Filip Grbić, filozof i pisac, govorio je o promenama u savremenom društvu, značaju otvorene debate i pitanjima koja se odnose na rod, identitet, slobodu pojedinca i tradicionalne društvene vrednosti.

-Kada govorimo o okolnostima u kojima ljudi žive, važno je razumeti i način na koji se menja percepcija ljudi i društva.Pre svega, mislim da je veoma važno da razgovaramo otvoreno. Bez obzira na naše političke razlike, razgovor mora biti moguć. Upravo zbog toga mi je važno da danas budem ovde i učestvujem u ovoj diskusiji.Međutim, moram priznati da me neke od ideja o kojima danas razgovaramo čine veoma zabrinutim. Ako pogledamo istoriju, vidimo da su različite ideologije, naročito one koje su pokušavale da iz temelja promene društvo i način na koji ljudi žive, često imale veoma ozbiljne posledice.To nije samo teorijsko pitanje. Mi u Srbiji imamo istorijsko iskustvo života u komunističkom sistemu. Ljudi su decenijama živeli bez pune slobode da otvoreno izražavaju svoje verske potrebe i praktikuju svoju veru. Postojala su ozbiljna ograničenja ličnih sloboda, a posledice takvog sistema osećale su se dugo.Postoji i čitava filozofska i društvena rasprava o tome kako nastaju naše predstave o muškarcima i ženama. Neki mislioci i autori tvrde da se veliki deo onoga što smatramo muškim ili ženskim ponašanjem oblikuje kroz društvo, vaspitanje i kulturu.Deca odrastaju uz različita očekivanja. Dečaci se uče određenim obrascima ponašanja, dok se od devojčica očekuju drugi obrasci. Na taj način društvo utiče na to kako ljudi kasnije doživljavaju sebe i svoju ulogu.Ali upravo tu počinje ozbiljna rasprava: gde prestaje društveni uticaj, a gde počinju lični izbor, biologija i individualni identitet?Danas se postavljaju sve šira pitanja o tome šta definiše muškarca i ženu, šta predstavlja seksualnost i kako treba razumeti rod. Pojavljuju se različite nove kategorije i pokušaji da se identitet definiše na mnogo različitih načina.Mislim da o tim pitanjima treba razgovarati ozbiljno i bez straha, ali istovremeno moramo biti oprezni kada menjamo osnovne društvene pojmove i institucije. Nije dovoljno samo postaviti pitanje — moramo razmišljati i o posledicama odgovora koje dajemo.Ne tvrdim da na sva ova pitanja postoji jednostavan odgovor. Ali smatram da je važno da sačuvamo mogućnost otvorene debate i da ne dozvolimo da se bilo koje mišljenje automatski proglasi neprihvatljivim.Društvo mora imati određena pravila i vrednosti koje omogućavaju ljudima da žive zajedno. Istovremeno, moramo poštovati dostojanstvo svakog pojedinca i njegovo pravo da ima sopstvene stavove i uverenja.Ovo govorim na osnovu svog ličnog iskustva i svog životnog puta. To je pitanje koje za mene nije samo političko, već i lično i povezano sa načinom na koji razumem društvo u kojem živimo – istakao je Grbić.