U okviru Međunarodnog foruma suverenista „Novo doba“, koji se održava u Sremskim Karlovcima, završen je treći panel posvećen migracijama i pitanjima identiteta i bezbednosti Zapada, tokom kojeg su učesnici razgovarali o demografskim promenama, migracionim politikama, zaštiti granica, integraciji i društvenoj koheziji.
Učesnici trećeg panela bili su Raz Granot, zamenik generalnog direktora za komunikacije i marketing Izraelskog instituta za izvoz, bivši američki kongresmen Stiv Stokmen, španski političar i poslanik u Evropskom parlamentu Horge Buksade, narodni poslanik u rumunskom parlamentu Kozmin Korendea i direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović, dok je moderator bio Aleksandar Ljubomirović iz Fondacije „Svetozar Miletić“.
Govoreći o bezbednosti, suverenitetu i istorijskom iskustvu Izraela, Raz Granot, zamenik generalnog direktora za komunikacije i marketing Izraelskog instituta za izvoz, istakao je značaj zaštite građana, državnih institucija i stabilnosti, uz potrebu za dijalogom i očuvanjem mira.
-Kada govorimo o Izraelu, moramo pre svega govoriti o bezbednosti. Za Izrael je pitanje nacionalne bezbednosti od posebnog značaja, imajući u vidu istorijsko iskustvo jevrejskog naroda i okolnosti u kojima je država nastala i razvijala se. Ali bezbednost nije samo vojno pitanje. Ona podrazumeva i očuvanje države, institucija, društva, kulture i načina života. Svaka država ima pravo i odgovornost da štiti svoje građane i svoje vitalne interese. Izraelsko iskustvo pokazuje koliko su pitanja suvereniteta i bezbednosti međusobno povezana. Kada govorimo o državama koje su prošle kroz ratove, progone i velike istorijske tragedije, moramo razumeti zašto njihov odnos prema bezbednosti često izgleda drugačije nego u drugim delovima sveta. Posebno je važno imati na umu istorijsko iskustvo jevrejskog naroda tokom Drugog svetskog rata i Holokausta. To iskustvo duboko je uticalo na formiranje savremenog jevrejskog identiteta i na odnos prema pitanju bezbednosti i opstanka države Izrael. Istovremeno, istorijsko iskustvo ne sme biti razlog da prestanemo da razgovaramo o sadašnjosti i budućnosti. Potrebno je pronaći ravnotežu između prava države da štiti svoje građane i potrebe da se poštuju prava i bezbednost drugih naroda.
Suverenitet je jedno od najvažnijih načela međunarodnih odnosa. Svaka država ima pravo da sama odlučuje o svojim unutrašnjim pitanjima, ali istovremeno nijedna država ne postoji izolovano. Stabilnost zavisi i od odnosa sa susedima i od sposobnosti da se problemi rešavaju kroz dijalog. Zato pitanje bezbednosti moramo posmatrati šire. Ono se ne odnosi samo na jednu generaciju. Radi se o tome kakav svet ostavljamo budućim generacijama i da li ćemo uspeti da izgradimo odnose zasnovane na međusobnom poštovanju, odgovornosti i miru. Konačno, moramo razumeti da iza svakog političkog i bezbednosnog pitanja stoje ljudi, porodice i čitave zajednice. Upravo zbog toga moramo učiniti sve što je moguće da se sukobi rešavaju političkim putem, da se zaštite civili i da se stvore uslovi za dugoročnu stabilnost i mir – rekao je Raz Granot.
Govoreći o migracijama, bezbednosti i zaštiti granica, bivši američki kongresmen Stiv Stokmen istakao je značaj kontrole granica, borbe protiv radikalizacije, integracije i očuvanja zajedničkih društvenih vrednosti.
-Želim najpre da se osvrnem na pitanje imigracije, bezbednosti i zaštite granica. Moj stav o imigraciji dosledno je bio usmeren na jačanje kontrole granica, sprovođenje zakona i zaštitu bezbednosti naših građana. Međutim, pitanje bezbednosti nije ograničeno samo na ljude koji tek dolaze u neku zemlju. Ono se odnosi i na ljude koji su već državljani ili dugogodišnji stanovnici, kao i na pojavu radikalizacije unutar društva.Zato moramo da govorimo o tome kako izgleda efikasna strategija borbe protiv radikalizacije i šta možemo da uradimo pre nego što problem postane ozbiljniji. Ne možemo se baviti samo posledicama; moramo razumeti šta dovodi do toga da ljudi prihvate ekstremne ideologije i kako možemo da sprečimo njihovo širenje.O tome sam razmišljao i kroz razgovore koje sam imao tokom putovanja i susreta sa ljudima iz različitih delova sveta. Jedan od njih mi je rekao nešto što me je posebno pogodilo: da je važno sačuvati tradicionalne vrednosti i da one i dalje imaju svoje mesto u društvu. Za mene je to kao jedno svetlo u prostoriji — možda malo, ali dovoljno da pokaže pravac.Zbog toga smatram da su ovakve konferencije i razgovori veoma važni. Moramo biti spremni da otvoreno razgovaramo o problemima sa kojima se suočavamo, ali istovremeno moramo biti pametni i odgovorni u načinu na koji o njima govorimo.Istorija nas je već mnogo puta upozorila na posledice radikalnih ideologija. Postoje primeri društava u kojima su ljudi u početku podržavali ideje koje su im delovale privlačno, moderno ili oslobađajuće, da bi se kasnije suočili sa represijom, nasiljem i gubitkom osnovnih sloboda. Mnogi ljudi, posebno mladi, danas možda ne razumeju tu istorijsku dimenziju i mogu da posmatraju radikalne pokrete kao nešto „uzbudljivo“ ili „revolucionarno“, ne shvatajući šta se može dogoditi kada takve ideologije preuzmu vlast.
Zato moramo da učimo mlade ljude šta se dogodilo u prošlosti. Ne smemo dozvoliti da se istorija zaboravi ili romantizuje.Takođe sam imao priliku da razgovaram sa ljudima različitog porekla i veroispovesti koji su veoma jasno govorili o opasnostima ekstremizma. To pokazuje da ovo nije pitanje rase, vere ili porekla. Čovek može biti musliman, hrišćanin, Jevrejin ili pripadnik bilo koje druge vere i istovremeno se protiviti ekstremizmu i nasilju.
Važno je napraviti razliku između ljudi i ideologija. Ne smemo sve ljude određene vere ili porekla posmatrati kroz postupke ekstremista. Istovremeno, ne smemo zatvarati oči pred problemima koji postoje.Ne radi se o tome da nekome kažemo da nije dobrodošao zbog toga ko je ili odakle dolazi. Radi se o tome da razumemo društvo u kojem živimo, da zaštitimo njegove vrednosti i da insistiramo na poštovanju zakona i sloboda koje važe za sve.Ovo nije rasističko pitanje. Ovo je pitanje kulture, bezbednosti, integracije i zajedničkih vrednosti.Kada kažem „ovo je moja kuća“, ne mislim da drugi ljudi nisu dobrodošli. Mislim da svako društvo ima pravo da sačuva ono što smatra važnim, da zaštiti svoje građane i da očekuje od svakoga ko u njemu živi da poštuje njegove zakone i osnovne vrednosti. Zato moramo da se fokusiramo na ono što nas povezuje, da razgovaramo otvoreno i da budemo spremni da se suprotstavimo ekstremizmu bez obzira na to odakle dolazi. Naš sledeći korak mora biti obrazovanje, otvoren razgovor i odgovorna akcija. Ako želimo da zaštitimo naše društvo i naše vrednosti, moramo početi sada — pre nego što problemi postanu mnogo veći-rekao je Stokmen.
Kozmin Korendea, narodni poslanik u rumunskom parlamentu, govorio je o istorijskim i savremenim aspektima migracija, ukazujući na razvoj međunarodnog sistema zaštite izbeglica i promene u načinu na koji se migracije danas posmatraju.
-Ljudi se oduvek kreću. Pre nekoliko godina mogli smo da vidimo koliko se svet promenio. Migracije su povezane sa promenama tehnologije, ekonomije i društva.Ako pođemo od te ideje i pogledamo kako se pojam migracije danas tumači i primenjuje, videćemo veliku neravnotežu. Dok je migracija u Evropi nekada bila nešto uobičajeno i prihvaćeno, danas je postala nešto što se često predstavlja kao problem, kao nešto što ugrožava naše društvo ili čak kao pretnja sopstvenoj bezbednosti.Istovremeno, postoje različiti oblici ograničavanja kretanja ljudi. Postoje situacije u kojima su ljudi primorani da napuste svoje domove.
A onda, nakon Drugog svetskog rata, doneti su međunarodni sporazumi i uspostavljeni mehanizmi koji su imali za cilj da zaštite ljude.To je bio odgovor na masovna raseljavanja i izbeglištvo, posebno u Evropi. U suštini, radilo se o zaštiti ljudi.Jedan od prvih velikih slučajeva sa kojima su se Ujedinjene nacije suočile odnosio se na ljude koji su, nakon rata, bežali iz različitih delova Evrope i Sovjetskog Saveza.Ideja je bila da se zaštite ljudi, njihovi životi i njihove porodice, suočeni sa pretnjom koja je postajala sve ozbiljnija.Zato je nastao koncept izbegličke zaštite i međunarodnog prava. Nakon Drugog svetskog rata taj princip postao je deo šireg sistema međunarodne zaštite.Mnogi ljudi su tada govorili: „Ne možemo jednostavno da uradimo to i to“, jer je postojala čitava nova oblast međunarodnog prava koja je morala da reguliše prava tih ljudi.Vremenom su se ta prava razvijala. Godine 1967. došlo je do važnih promena i zaštita izbeglica postala je šire primenjiva.To je danas deo međunarodnog sistema zaštite, koji je nastao kao odgovor na velike krize i masovna raseljavanja – rekao je Kozmin Korendea.
Govoreći o islamizaciji i migracijama, Ognjen Karanović, direktor Centra za društvenu stabilnost, ukazao je na istorijske specifičnosti Balkana i potrebu da se savremeni procesi posmatraju u širem društvenom i istorijskom kontekstu.
Kada zapadni Evropljani govore o islamizaciji, oni najčešće imaju na umu masovne migracije tokom poslednjih nekoliko decenija, probleme sa integracijom i stvaranje zajednica koje se teže uključuju u šire društvo.Međutim, Balkan je u tom pogledu drugačiji. Muslimanske zajednice ovde žive već nekoliko vekova i predstavljaju sastavni deo istorije ovog regiona.Zato se postavlja pitanje da li islamizacija u Srbiji i na Balkanu ima isto značenje kao u zapadnoj Evropi i kako taj fenomen treba razumeti u srpskom i balkanskom kontekstu.Pre svega, mislim da je važno reći da je ovo veoma teško i složeno pitanje. Kada govorimo o savremenim društvenim pojavama tokom poslednjih nekoliko decenija, možemo uočiti neke veoma neobične političke i društvene veze, uključujući približavanje dela radikalne levice i radikalnog islama.Na prvi pogled, to može delovati kao neobična saradnja između različitih zajednica i političkih pokreta. Jedni govore o liberalnom svetu, socijalnoj pravdi i pravima manjina, dok se istovremeno u pojedinim slučajevima pojavljuju stavovi i vrednosti koji nisu nužno u skladu sa tim principima.Tu nastaje određena kontradikcija. Ako govorimo o liberalnom društvu, ravnopravnosti i pravima pojedinca, onda moramo postaviti pitanje da li se isti principi primenjuju na sve i da li postoji spremnost da se o tim razlikama otvoreno razgovara.Kada pogledamo Balkan, međutim, situacija je istorijski drugačija. Muslimansko stanovništvo nije nova pojava koja je nastala poslednjih decenija. Ono je vekovima prisutno na ovom prostoru i deo je njegove istorije, kulture i društvenog života.Srbija i širi balkanski prostor vekovima su bili mesto susreta različitih civilizacija, kultura i religija. Osmansko carstvo je ostavilo dubok istorijski trag na ovom području, a islam je postao deo kulturnog i istorijskog pejzaža Balkana.Zbog toga nije ispravno savremene procese automatski izjednačavati sa onim što se danas pod islamizacijom podrazumeva u pojedinim delovima Zapadne Evrope.Istorijski kontekst je potpuno drugačiji. Na Balkanu su različite verske i etničke zajednice vekovima živele jedne pored drugih, kroz periode saradnje, ali i kroz ozbiljne sukobe i podele.Zato je važno razlikovati istorijsko prisustvo muslimanskih zajednica od savremenih procesa migracije i integracije.Kada govorimo o Srbiji i njenom kulturnom prostoru, potrebno je uzeti u obzir upravo tu istorijsku složenost. Neophodno je razumeti kako su se tokom vekova menjali odnosi između različitih zajednica i kako su ti odnosi oblikovali savremeno društvo.
Savremene rasprave o migraciji, islamu i identitetu često su opterećene nerazumevanjem i istorijskim iskustvima. Zato je važno razgovarati o njima racionalno, uz razlikovanje istorijskih činjenica od savremenih političkih interpretacija.U tom smislu, pitanje islamizacije Srbije i Balkana ne može se posmatrati na isti način kao pitanje migracije i integracije u delovima Zapadne Evrope. Potrebno je uzeti u obzir specifičnu istoriju Balkana, vekovno prisustvo muslimanskih zajednica i složene odnose koji su oblikovali ovaj region – rekao je Karanović.
