Filozofkinja i autorka podkasta „Lukavstvo uma“ Andrea Jovanović bila je gošća nove epizode Balkan Watch podkasta, u kojoj je govorila o društvenim i političkim podelama u Srbiji, studentskim protestima, društvenim mrežama, savremenoj levici, Evropskoj uniji, obrazovanju i položaju mlađih generacija.
Govoreći o atmosferi u društvu i pritisku koji prati javno iznošenje stavova, Jovanović je ocenila da problem nije samo u tome da li neko ima drugačije mišljenje, već da li se od njega očekuje da takvo mišljenje uopšte može da ima.
„Mislim da je najopasnije imati mišljenje koje odudara od onoga što ljudi očekuju da će biti vaše mišljenje“, rekla je Jovanović.
Ona je tokom razgovora govorila i o sopstvenom iskustvu nakon što je promenila odnos prema studentskim protestima, koje je, kako kaže, u početku podržavala.
„Moji neki socijalni i društveni krugovi, što prijateljski, što profesionalni, jasno su završili na jednoj strani. Nisam završila na toj strani. To se ne prašta lako“, navela je Jovanović.
Osvrćući se na stanje na akademskoj sceni, Jovanović je ocenila da se danas dolazi do svojevrsnog paradoksa u kojem se kritičko mišljenje zagovara, ali se drugačiji stav teško prihvata.
„Imate jednu celu akademsku scenu koja vam govori o kritičkom mišljenju, a ne dozvoljava ljudima da imaju kritičko mišljenje.”
„Društvene mreže nisu slobodne, nisu nezavisne, nisu neutralne“
Veliki deo razgovora bio je posvećen društvenim mrežama i njihovom uticaju na političke stavove, međuljudske odnose i radikalizaciju društva.
„Društvene mreže nisu slobodne, nisu nezavisne, nisu neutralne“, poručila je Jovanović.
Prema njenim rečima, korisnici često nisu svesni prirode odnosa koji imaju sa velikim digitalnim platformama.
„Mi smo tamo roba. Mi mislimo da smo tamo slobodni. Ne. Naše vreme je roba koju potom kupuju različiti oglašivači“, rekla je ona.
Jovanović smatra da je upravo osećaj slobode na internetu jedan od njegovih najvećih paradoksa.
„U momentu kada veruju da su slobodni, to su mesta na kojima se zapravo ponašaju najneslobodnije“, navela je Jovanović.
Govoreći o zaoštrenoj komunikaciji na društvenim mrežama, ona je ukazala i na anonimnost kao jedan od faktora koji ljudima omogućava da izgovore ono što verovatno ne bi rekli u neposrednom kontaktu.
„Čovek prvo mora samog sebe poprilično da dehumanizuje da bi radio takve stvari“, rekla je Jovanović.
„Moderna levica je izgubila radničku klasu“
Jovanović je govorila i o savremenoj levici, socijalizmu i promenama koje su tokom prethodnih decenija zahvatile tradicionalne političke podele.
Na pitanje da li je moderna levica izgubila radničku klasu, odgovorila je:
„Da, apsolutno.“
Ipak, Jovanović je naglasila da je danas mnogo teže govoriti o jedinstvenoj radničkoj klasi zbog različitih ekonomskih položaja država, tehnoloških promena i transformacije samog rada.
Kada je reč o njenom ideološkom opredeljenju, odbacila je etiketu levičarke.
„Ja ne volim taj naziv. Nikada sebe nisam smatrala levičarkom. U ekonomskom smislu pripadam socijalističkoj ideologiji i nemam nikakav problem sa tom rečju“, rekla je Jovanović.
„Mislim da je Evropska unija izgubljena“
Jedna od tema bila je i budućnost Evrope, za koju Jovanović smatra da prolazi kroz ozbiljnu političku i ideološku krizu.
„Mislim da je Evropska unija izgubljena“, rekla je Jovanović.
Ona smatra da evropske države tek sada počinju da sagledavaju posledice odnosa koji su izgradile sa Sjedinjenim Američkim Državama.
„Čini mi se da tek sada počinju da razumeju u kojoj meri su zapravo oni pre svega neka vrsta satelita SAD i njihovih interesa“, rekla je ona.
„Možda treba ponovo da učinimo neznanje normalnim“
Govoreći o budućnosti filozofije i znanja u vremenu u kojem je gotovo svako pozvan da javno iznese stav o gotovo svakoj temi, Jovanović je poručila:
„Možda treba ponovo da učinimo neznanje normalnim.“
Ona je ocenila da današnje društvene podele nisu nastale preko noći, niti se mogu objasniti samo aktuelnom političkom krizom.
„Počelo je devedesetih. Počelo je i pre toga. Možda je počelo sedamdesetih“, rekla je Jovanović, ukazujući na dugoročne promene u društvu, obrazovanju i institucijama
